2 u 1: The Man from U. N. C. L. E. i Self/less

Morala sam da se okrenem i ovakvoj vrsti brzinskih postova o onome što sam gledala u poslednje vreme, jer mi nešto noviji filmovi i ne daju preveliku inspiraciju, pri pisanju, da bih im posvetila čitav jedan post. Danas su "na tapetu" najnoviji film Gaj Ričija i jedan naučno- fantastični triler.

The Man from U. N. C. L. E. 

U špijunskom trilleru Guy Ritchie- a, smeštenom u period ranih šezdesetih godina, američki obaveštajac CIA- e Napoleon Solo ( Henry Cavill ) i ruski pripadnik KGB- a Illya Kuryakin ( Armie Hammer ) se udružuju kako bi sprečili italijansku kriminalnu organizaciju, koja želi da napravi sopstveno nuklearno oružje. U sve je umešana i mlada Nemica Gaby ( Alicia Vikander ), kao i italijanska kontesa Victoria ( Elizabeth Debicki ). Najveći utisak, koji je ovaj film ostavio na mene bila je njegova stilizovanost i zaista, u tom smislu, ovaj film predstavlja pravi omaž retro špijunskim trilerima poput starijih verzija Džejms Bonda. Mislim pre nego što je sadašnji Bond dobio konstipaciju. Šalim se malo, volim Krejga i njegovu eru, ali ga mnogo brate uozbiljiše, mogli bi ipak da se opuste malo. Elem ovde je prisutna lagana zabava, neopterećujuća priča, u koju se nećete previše uneti, kao i stereotipni likovi. To nikako ne znači da je film loš, ali prosto ne očekujte previše, ako vam je potrebno nešto za razbibrigu, film, koji će te pogledati sa drugaricom ili dečkom, ovo može biti film za vas. Moda u filmu je fantastična, devojke su lepe, momci su zgodni i stylish ( ja sam inače sve vreme navijala za Rusa ), sve je paperjasto i površno. Riči se ponavlja kada je reč o načinu snimanja, kao da mu posustaje svežih ideja, a odavno je prestao da bude reditelj, koji pravi satirične i crnohumorne kultne filmove. U svakom slučaju film mi neće ostati u nekom dužem sećanju, ali me je razonodio.

Self/less

Ben Kingsley je multimilioner, sa tipično neraščišćenim odnosom sa zapostavljenom kćerkom ( Michelle Dockery, uvek se šokiram kada je vidim u "normalskoj" ulozi u odnosu na Downton Abby ), koji umire od raka, te naravno kao i svaki bogataš teži da novcem kupi beskonačan život i više vremena na planeti Zemlji. Tu na scenu stupa naučnik ( Matthew Goode ), koji mu nudi život u novom, daleko mlađem telu ( Ryan Reynolds ), za koje tvrdi da je odgajano isključivo u labaratoriji. Pošto je to naravno laž, a milioner sa instinktom za biznis ravnom beloj ajkuli, dovoljno naivan da poveruje u to, on pristaje da za pozamašnu sumu promeni svoje fizičko stanište, ali se sve komplikuje kada počne da dobija vizije nekadašnjeg života tela, koje sada njegov um nastanjuje. Ono što bih kao prvi negativni utisak u vezi ovog filma izdvojila je način na koji su likovi izgrađeni i način na koji se isti grade kroz dalji tok radnje. Kingslijev lik je od početne scene prikazan kao, u suštini, beskrupolozna osoba, pa me je čudila neverovatna transformacija njegovog lika u nekog ko je spreman da odbaci svoj novi život radi osoba, koje ni ne poznaje. Mislim skapirala sam da je na to dosta uticao i njegov sopstveni odnos sa kćerkom, ali ipak očekivala sam veće kolebanje, nedoumicu da li da postupi na ispravan način. Ovako je film vrlo brzo skliznuo u tipičnu priču igra mačke i miša i odatle se survao stranputicom klišea, te do samog kraja ne pruža ništa neočekivano i vredno razmišljanja. Rejnolds je šarmantan u glavnoj ulozi i verujem da će uloga Deadpool- a verovatno biti uloga njegove karijere. Koliko god volela ovog glumca uvek u svaku ulogu unosi neki delić nestašnog dečaka, pa bi bilo lepo da nečim razbije taj kalup. Čula sam da je bio odličan u Buried, ali pošto nisam gledala ne mogu da sudim. Tako da je ovo još jedan klasičan triler, ne posebno, revolucionaran, ali opet gledljiv u trenucima, kada nemate nešto bolje i kvalitetnije u planu. Režiju potpisuje Tarsem Singh.