Kraljica Terlinga ( The Queen of the Tearling )- Erika Džohansen ( Erika Johansen )

Erika Džohansen je još jedna u nizu mojih koleginica, koje su se umesto bavljenja pravom, posvetile pisaju, kao pozivu. Možda mi to vasiona govori da pokušam da napišem knjigu. Elem, reč je o američkoj spisateljici, odrasloj u Zalivskoj oblasti San Franciska, gde i sada živi, koja je paralelno sa studiranjem, stekla zvanje mastera lepih umetnosti na Univerzitetu u Ajovi. Njen debitantski roman upravo je Kraljica Terlinga ( The Queen of the Tearling ), kao prvi deo triologije, koju čine još knjige The Invasion of the Tearling i  The Fate of the Tearling.

Kraljica Terlinga je priča o devetnaestogodišnjoj Kelsi, koju odgajaju staratelji i pripremaju je za nezahvalnu ulogu kraljice Terlinga, države nastale od naseljenika u potrazi za boljim svetom, nakon nečega što se zove Prelazak. Kelsi od rođenja živi u izgnanstvu, jer postoje mnogi, koji žele da joj naude, te nakon svog rođendana ona kreće na putovanje, u pratnji svoje, ne preterano, oduševljene garde vojnika, ka zamku svoje majke i nekadašnje vladarke, kojim sada upravlja njen ujak. Zemlja je ogrezla u razvratu i korupciji, dok neprestanu pretnju predstavlja susedna država, Mortmejn, kojom upravlja misteriozna Crvena kraljica već gotovo čitav vek, a kojoj Terling plaća danak u robovima. Sve to sačekaće Kelsi, koja mora da pokaže da je drugačiji vladar od svoje sujetne i lakomislene majke, te da stekne poverenje ljudi, koji je okružuju, kao i svog naroda.

Najpre, želela bih malo bolje da objasnim svet o kojem autorka piše. Reč je o svojevrsnoj regresiji u srednji vek. Odnosno, knjiga je smeštena u našu budućnost, tako da je Kelsi, veliki ljubitelj knjiga, upoznata sa delima poput Gospodar prstenova, Hobit, Hari Poter, Dejvid Koperfild, ali one su deo istorije pre takozvanog Prelaska, koji je podrazumevao napuštanje načina života, koji mi danas poznajemo, naseljavanje novih predela i vraćanje na mnogo jednostavniji oblik uređenja i svakodnevnice, gde su ljudi okrenuti zemljoradnji, kmetovima opet upravlja plemstvo, a borbe se odvijaju pomoću mača. Takođe, prisutna je magija. Deluje komplikovano i pomalo zbunjujuće, ali verujte mi na reč, u knjizi tako zaista ne izgleda. Nema pretrpavanja informacijama odmah na početku, čega se naročito grozim u epskoj fantaziji i to opraštam samo Tolkinu. 

Dugo mi se nije dogodilo da me knjiga toliko zainteresuje već na desetoj stranici. Kelsi je simpatična i nesvakidašnja junakinja, potpuno običnog izgleda, koja tek počinje da otkriva svoje magične sposobnosti i koja se teško snalazi u svetu zavera i vitezova. Njen nedostatak samopouzdanja, mada se našao na udaru velikog dela čitalaca, je meni bio osvežavajuć. Zaista sam imala utisak da slušam misli jedne mlade devojke, koja se našla u izvanrednim okolnostima. Romansa je nepostojeća, iako su prisutne neke naznake i glavni fokus je na međuljudskim odnosima, naročito onom između Kelsi i njenog glavnog zapovednika, Lazara iliti Topuza. Celokupna priča između Kelsi i njenih gardista je za mene predstavljala izvor konstantnog oduševljenja i razlog više, ako ne i primarni, zbog čega sam toliko uživala u knjizi. Pojedini događaji su opisani iz ugla drugih likova, podjednako zanimljivih, koje ćemo verovatno više viđati u narednim knjigama. Često, kada čitam knjige, koje imaju poglavlja iz ugla više različitih likova, dešava mi se da pojedina preskačem, jer likovi nisu dovoljno interesantni da mi drže pažnju. Ovde to nije bio slučaj, jer mi je svaki aspekt knjige bio podjednako intrigantan i političke zavere i nedoumice novog vladara, te odnosi države i crkve i prikaz potčinjenosti jednog naroda.

Još da dodam, ova knjiga nije namenjena uobičajnoj YA publici, jer osim što sadrži psovke, sadrži i opise zlostavljanja i nasilja, naravno, ne u domenu Igra prestola, ali opet mislim da kod većine vlada predrasuda da je reč o još jednoj YA fantaziji. Jedina zamerka je što još uvek nema najave prevoda i izdavanja drugog dela knjige, iako je prošlog novembra izdata i treća knjiga, čime je triologija zvanično završena. Izdavač "Kraljica Terlinga" za srpsko tržište je Laguna.

Zaključak: Neočekivano iznenađenje za mene, s obzirom da sam ovu knjigu uzela na akciji Delfi knjižara kao neizbežnu treću, da bih se domogla Poverljivo iz L.A. i Devojke, ali eto postala je zasigurno jedna od mojih omiljenih ove godine. Deluje mi da je jedna od onih knjiga, koje izazivaju oprečna mišljenja, što je sa jedne strane dobro, jer nikoga ne ostavlja ravnodušnim ( nešto poput Jelene Karleuše- sarkastičan smajli ).

Update: Počela sam da čitam drugi deo knjige na engleskom jeziku, ako je ikako moguće, bolji je i od prvog, svet je detaljnije objašnjen, a događaji, koji se odvijaju u prošlosti, odnosno budućnosti bliskoj našoj sadašnjosti, podsećaju na svet knjige Sluškinjina priča ( recenzija ovde ).