The Stuff Dreams Are Made Of

Za mene, mesec maj je bio prilično produktivan u svakom smislu, a naročito u smislu čitanja knjiga. Pretpostavljam da to ima neke veze sa prolećem, toplijim vremenom i buđenjem prirode, kada ja dobijem neku posebnu inspiraciju i energiju. Za neke knjige sam napisala recenziju, za neke druge nisam, pa je ovo lep način da se i sama podsetim šta sam sve pročitala u toku prošlog meseca, te da saberem svoje utiske.

This photo is taken by me.

Lady Midnight je prvi deo u novoj triologiji The Dark Artifacts autorke Kasandre Kler. Za one, koji nisu upoznati u potpunosti sa njenim knjigama, napraviću malu digresiju. Kasandra Kler je napisala najpre serijal The Mortal Instruments, izuzetno popularne YA fantazija knjige o takozvanim Senolovcima, naročitoj vrsti boraca protiv demona, koji su mešavina ljudi i anđela. Ovaj serijal se sastoji od ukupno šest knjiga, od kojih je prva City of Bones iliti Grad kostiju, u kojoj pratimo Kleri Frej, koja će upoznati čitav jedan svet, dugo skrivan od nje, u kojem postoje vukodlaci, vampiri, demoni, ali i oni, koji čuvaju ljudsku rasu od zla, koje im preti, Senolovci, potomci ljudi i anđela. U knjigama su prisutni elementi urbane fantazije, gotike, savremenog humora i pop referenci i naravno uobičajni elementi poput the chosen one, zabranjene ljubavi, prijateljstva i spašavanje sveta od ultimativnog zla. U toku pisanja ovog serijala Kasandra Kler je takođe napisala i triologiju The Infernal Devices, koja prethodi TMI serijalu, smeštenu u doba viktorijanske Engleske, ali se i jednim delom prepliće sa poslednjom knjigom, u kojoj upoznajemo takođe glavne likove iz Lady Midnight.

Mada se trudim da najčešće pročitam knjigu, pre nego što pogledam film snimljen po istoj, ipak često se desi upravo obrnuto, te kao u slučaju prošlonedeljnog posta i ovde sam najpre pogledala istoimeni film, nominovan ove godine u više kategorija za nagradu Oskar, od kojih je jedna i za najbolji film, a koji sam recenzirala u ovom postu. Kako mi se film jako svideo, bila sam neizmerno srećna kada sam naletela na knjigu, nadajući se da će isto tako odisati svežinom i jednostavnošću. I drago mi je što mogu da napišem da nisam pogrešila.

Još od kada sam odgledala istoimeni film, snimljen na osnovu ove knjige, imala sam želju da je pročitam. Međutim, najpre nisam uspevala da je pronađem nigde, a kasnije su mi neke druge knjige bile preče. U poslednje vreme sam često razmišljala o filmu, a otprilike negde u isto vreme naišla sam i na primerak knjige u biblioteci, te se neizbežno više nije moglo odgađati.

Ova fotografija je moja fotografija.

This photo is taken by me.

Ledi Rivers je treća knjiga u serijalu Rodbinski ratovi britanske autorke Filipe Gregori, pre svega, poznate po svojim delima o dinastiji Tjudor, a naročito knjizi "Druga Bolenova kći", po kojoj je snimljen i istoimeni film. Serijal Rodbinski ratovi obrađuje period u Engleskoj istoriji, nama poznat, pod nazivom Ratovi ruža, građanski ratovi, koji su potresali Englesku u periodu od 1455. do 1485. godine i koji su predstavljali borbu između dve čuvene dinastije, Lankaster i Jork. Sam serijal prvenstveno govori o ženama, koje su bile značajne istorijske ličnosti, iako retko pominjane tokom same istorije, u toku ovog vremenskog perioda, te je svaka od knjiga pisana iz ugla jedne od ovih žena, pa imamo knjigu "Bela kraljica", pisana iz ugla Elizabete Vudvil, koja će se udati, po drugi put, za mladog kralja Edvarda IV, zatim "Crvena kraljica", pisana iz ugla Margarete Bufort, naslednice kuće Lankaster i majke budućeg kralja, te knjiga iz naslova mog današnjeg posta, "Ledi Rivers", iz ugla Žakete Vudvil, majke pomenute Elizabet, učesnice nekih od najznačajnijih istorijskih događaja, te družbenice čuvene Margarete Anžujske, potom "Ričardova kraljica", za koju mislim da je kod nas pomalo nesrećno prevedena, jer njen originalni naziv glasi "The Kingmaker` s Daughter", a koja je pisana iz ugla Ane Nevil, buduće žene i kraljice, šekspirovski ozloglašenog, Ričarda III i koju sam knjigu takođe pročitala i naposletku "Bela princeza", priča o još jednoj Elizabet, koja će poći stopama svoje majke Elizabet Vudvil i udati se za budućeg kralja, Henrija Tjudora.

Ova fotografija je moja fotografija.

This photo is taken by me.

Ova knjiga je izdata, sada već, davne 2001. godine. Međutim, čini se kao da je u posle dve, tri godine doživela pravu renesansu, naročito sa izdavanjem prikvela knjige pod nazivom "Children of Liberty". Kako sam čula da je reč o istorijskoj romansi, navodno epskoj, nisam se dugo dvoumila, pre nego što sam krenula da čitanjem.

Ova fotografija je moja fotografija.
This photo is taken by me.

Već i vrapci na grani znaju da obožavam da čitam YA knjige, te nije ni čudo da sam, gledajući preporuke po BookTube- u ( sjajan post o čitavoj ovoj zajednici knjigoljubaca imate kod Katarine na blogu ), naletela na ovaj serijal i odlučila da ga pročitam, nakon dosta dobrih recenzija, koje su se naročito ticale kasnijih knjiga u serijalu. Ono što me je privuklo je svakako distopijska tema, koje još uvek negde ne mogu da se otresem, iako kod mene ne budi isti stepen interesovanja kao ranije i ljubavna priča, za koju su svi obećali da je izvanredna, a niko više od mene ne voli da pročita dobru ljubavnu priču u knjizi.

Da li vam se nekada dešava da vam se apsolutno ništa ne čita? Ne postoji knjiga, koja bi vas mogla zainteresovati, a ne uspevate da pročitate ni stranicu onih, za koje znate da ih jako volite. Neka vrsta čitalačke blokade. Meni se to nikada nije dešavalo do odlaska na fakultet. Stručne knjige i udžbenici su mi često ubijali želju za čitanjem nečeg drugog. Tada sam odlučila da istražujem žanrove, da čitam stvari, koje do tada nisam, jer sam uvek posezala za proverenim autorima, Na taj način sam počela da čitam YA fantaziju, epsku fantaziju domaćih autora, misterije i horore, koje ranije nisam čitala, osim ako nisu imale veze sa nečim natprirodnim i mnoge druge. Takođe, to mi je pomoglo da čitam raznovrsnije i to je upravo način čitanja, koji najviše volim. Upravo sam iz istog razloga došla do knjige iz naslova ovog posta.

Za razliku od sveta filmova, već nekoliko godina ne pratim u tolikoj meri novosti u pogledu izdavanja knjiga, osim ako nije reč o nekom nastavku serijala, koji u tom trenutku čitam. Naročito ne pratim novosti u domenu ljubavne savremene literature, tako da mi knjiga "Dok nisam srela tebe" nije bila naročito poznata, dok se nije pojavio trejler za istoimeni film Me After You, u kojem glavne uloge tumače Emili Klark i Sem Klaflin. Odjednom sam ovu knjigu počela svuda da viđam, na instagramu, fejsbuku, činilo se kao da svi pričaju o njoj, što je samo još više podstaklo moju znatiželju, iako sama tematika nije nešto za čime inače imam običaj da posegnem. Stoga moje oduševljenje, kada sam knjigu ugledala na stolu u biblioteci i najzad dobila šansu da je pročitam.