Šta sam volela prethodnog meseca- januar

Ukoliko se već neko vreme družite samnom, primetićete promenu u naslovu mesečnih pregleda. U skladu sa nekim od ovogodišnjih rezolucija, odlučila sam da pišem samo o onim stvarima u kojima sam uživala tokom prethodnog meseca. Odaću vam malu tajnu, ovi mesečni pregledi mi obično najviše zadaju muka tokom pisanja, ne zato što ih je teško napisati, naprotiv, već zato što mi je dosadno da se vraćam na sadržaje, koji nisu zavredili jedan ceo post posvećen samo njima. Međutim, uprkos tome, zaista odgledam ili pročitam tokom meseca nešto čime sam toliko oduševljena da prosto želim da preporučim, ali ne i da to analiziram i seciram u posebnom postu, već samo, na neki način, da podelim radost. I upravo ću se truditi da o toj kategoriji pišem u ovim postovima. 

Knjige

1. Tri musketara- Aleksandar Dima

Tokom prošlog meseca sam završila ovaj klasik, koji mi je dugo stajao na onoj listi knjiga, koje sam čitala kao klinka, te ih stoga ili nisam najbolje razumela ili su mi tada bile dosadne. Ovog puta utisak je bio kompletno drugačiji, uživala sam u ovoj knjizi, produžavajući iskustvo čitanja. Nisam ni pretpostavljala da će ova knjiga biti puna vrcavog i sarkastičnog humora, niti mi je kao takva ostala u sećanju. Najviše volim kada me neki klasik tako prijatno iznenadi, ja sam zapamtila razvučenu, sumornu knjigu, a ovo je nešto sasvim drugačije, topla priča o prijateljstvu, ali i pomalo strašna knjiga o intrigama i ubistvima. Svakome ko se tek upušta u dela francuske klasične književnosti, mogla bih preporučiti ovu knjigu kao startnu poziciji. Jedino mi je krivo što su nastavci, koji spadaju u D`Artanjanov serijal kod nas izdati samo jednom i to pre dosta godine, te ovi kompleti dostižu vrtoglave cene na internetu, skoro sam naišla na komplet od par knjiga, koji košta šest hiljada dinara. U svakom slučaju, definitivno jedan od favorita meseca i knjiga u kojoj sam puno uživala.

2. The Cruel Prince- Holly Black

Knjiga, koju možete videti svuda, a koja bi i kod nas trebalo da se pojavi tokom ovog ili sledećeg meseca na srpskom jeziku. Fantazija, koja prati život Džud, devojke čije je roditelje ubio vilenjak, koji je kidnapovao nju i njenu sestru i odveo ih u svet vila i vilenjaka, gde ih odgaja kao svoju decu. Knjiga nije toliko originalna, koliko zaista zanimljiva i dobro napisana. Ima tu malo porodične drame, fantazije, dvorskih spletki i nasilja u stilu Game of Thrones. Mislim da knjiga, s obzirom da je tek prva u serijalu, definitivno ima potencijala i predstavlja odličnu priču ukoliko volite fantaziju, a želite da uživate u zabavnijem štivu. 

Filmovi

1. Thor: Ragnarok

Dosta ljudi ovo ne zna, ali jedan od mojih omiljenih filmova iz detinjstva je Fleš, tako sam uvek volela tu vrstu kič svemirskih opera, s tim da se ne sećam kada je poslednji put takav film zaista snimljen. Nekada sam bila i fan Marvel filmova, sve dok nisam stekla utisak da ponavljaju jedan te isti obrazac. Međutim, ovaj film je sve promenio. Apsolutno je savršen spoj humora, zabave i preteranosti. Da li sam pomenula već humor? Ovaj film je toliko smešan, da sam se više smejala tokom njegovog gledanja nego tokom većine komedija u poslednjih par godina. Što ni ne čudi, s obzirom da je kao režiser izabran Taika Waititi, prethodno meni poznat kao reditelj i glumac u filmu What We Do In The Shadows, koji se negde na ovom blogu nalazi na listi kao jedan od najboljih filmova, koje sam gledala te godine kada je izašao. Neću previše o zapletu, jer ukoliko ga niste još gledali pokvariću vam užitak, a ako niste ogledali nijedan od Marvelovih filmova, zbog ovog definitivno vredi početi. Učinio je da se ponovo vratim ovim filmovima rasterećenog uma i sa drugačijim uglom gledanja, tako da sam trenutno u fazi ponovnog gledanja svih filmova i nestrpljivog iščekivanja trećeg dela Avengers- a, koji izlazi početkom maja.

2. Blade Runner & Blade Runner 2049

Dugo sam odgađala momenat gledanja ovog filma, koji je odavno stekao kultni statu, mada u vreme prikazivanja i nije uživao toliku popularnost. Čula sam da je film nerazumljiv, previše stilizovan, dosadan i razvučen, te previše komplikovan. Nakon iznenađujuće pozitivnih reakcija publike i kritičara, koje je drugi deo pobrao, mada to nije iznenadilo nikog ko iole poznaje rad jednog od trenutno najboljih reditelja današnjice, Denisa Villeneuva, još više sam bila nestrpljiva da se najzad i ja priključim grupi onih, koji su gledali ova dva filma. Na žalost, drugi deo je pratio sudbinu prvog u smislu da nije nikako prošao na bioskopskim blagajnama, iako se svuda govorilo da je film odličan i jedan od retkih nastavaka nekog filma, koji zaista funkcionišu savršeno.. Drago mi je da ovo sada i sama mogu da potvrdim. Oba filma su svojevrstan vrhunac kinematografije u smislu načina na koji su snimani, kinematografije, muzike, glume, a nadasve, vizije priče, koju obrađuju. Naime, prvi deo je zasnovan na romanu čuvenog naučno- fantastičnog autora Filipa K. Dika, "Sanjaju li androidi električne ovce?". Najveća bojazan, posle odgledanog originalnog filma, mi je bila da drugi deo neće uspeti da pogodi atmosferu beznadežne budućnosti i emociju, koju sa sobom nosi priča o androidima, sa jako kratkim rasponom života, koji se bore za slobodu misli i postojanja. Da će sve to zaseniti specijalni efekti, pa i preveliko oslanjanje na Harisona Forda, za koga se znalo da se vraća da snimi drugi deo. Naprotiv, Blade Runner 2049 je samo proširio i ovako fascinantan univerzum, odgovorio na mali broj pitanja, koje smo imali, a što je bitnije, postavio još veći broj. Ukoliko još niste odgledali ni jedan ni drugi, zaista vam preporučujem da ih gledati u cugu ili dan za danom, jer su tako lepo povezani, a opet jedinstveni i posebni na svoj način. Da sam ga odgledala prošle godine, Blade Runner 2049 bi se definitivno našao na mojoj listi Najboljih filmova u 2017. godini.

3. Dune

Ovaj film nije nužno moj favorit meseca, jer mi nije baš toliko dobar, ali predstavlja fascinantnu ideju i moje uplovljavanje u jedan poseban svet, što će se nastaviti čim se dokopam i prve knjige. Inače, Dejvid Linč se toliko stidi ovog filma da postoje njegove verzije na kojima nije potpisao svoju režiju. I zaista, mada sam prethodno kod Tora rekla da volim kičaste svemirske opere, ponekad je previše zaista previše. Mada film nije toliko loš, maštovit je, uspeo je lepo da dotakne komplikovanu priču, ali pobogu, zašto je odluka režisera bila da glumci imaju svoj unutrašnji monolog. Ne, ozbiljno. Znači, ekspozicija nije, kao u svim ostalim filmovima, od kada postoje filmovi, urađena kroz dijaloge i radnju, već kroz misli, kao u nekoj knjizi. Pa tako možemo da čujemo o čemu likovi razmišljaju što deluje čudno i smešno. Ali, kako je i ovaj film poprimio pomalo kultni status, ne nužno zbog kvaliteta, ukoliko volite naučnu- fantastiku i fantaziju, vredi ga pogledati, naročito, jer bi ubrzo trebalo da dobijemo rimejk u rukama prethodno pomenutog Villeneuva, a to će zaista biti nešto posebno.

TV serije

1. The End of the Fucking World

Ova serija je pravi dragulj britanske kinematografije. Priča o dvoje tinejdžera, nesrećnog i nesređenog života, jedno od njih dvoje samoproklamovani sociopata sa željom da ubije ljudsko biće, koji beže od kuće i svoje porodične situacije i pronalaze podršku jedno u drugom i pritom nailaze na brojna užasne situacije. Duhovito, satirično, toplo i dirljivo, posebna serija, za koju ni cinik u meni, koji nikada ne spava, ne može da kaže da je samo običan hipsteraj. Epizode su jako kratke, traju oko dvadesetak minuta, ali su toliko dobre, pune specijalnih momenata i događaja, prelepe estetike i kinematografije, izvanrednih performansi mladih glumaca, da deluju kao jedan odličan film. Prosto ne mogu dovoljno da je nahvalim i nateravam vas da bacite pogled, serija, koju sam, bukvalno, odgledala u cugu iliti u jednom dahu i zdušno navijam za drugu sezonu.

Šta ste vi voleli tokom prethodnog meseca?