High Rise

Zaplet: Životi stanovnika ekskluzivne zgrade u modernom i vizionarskom naselju u Londonu, počinju polako da izmiču kontroli.

Glume: Tom Hiddleston, Sienna Miller, Luke Evans i Jeremy Irons.

Režija: Ben Wheatley.

Doktor Robert Lang se useljava u zgradu, koja predstavlja vrhunac tehnologije i ono najbolje što novac može da kupi. Zgrada ima sopstvenu školu, market, bazen, teniske terene, teretanu i sve ono što je jednom čoveku potrebno da nikada iz iste ne izađe. Upravo to počinje, malo po malo, da se dešava sa stanarima. Uprkos tome što svi oni predstavljaju neku višu srednju klasu, polako počinju da izbijaju svađe i sukobi između onih sa nižih spratova, koji smatraju da su večito "zakinuti" i skrajnuti, uprkos visokoj ceni, koju plaćaju za svoje stanove i onih sa viših, koji sebe smatraju svojvrsnom aristokracijom zgrade. Polako, ove, naizgled bezazlene svađe, prerastaju u nemire i nered, pa i u opštu anarhiju, gde se pomaljaju najniže ljudske potrebe i poroci.

Da budem iskrena, šokirala me je toliko niska ocena ovog filma na IMDb-u. Čini se kao da High Rise izaziva u potpunosti oprečna mišljenja ili su ljudi oduševljeni ili ga mrze iz dna duše, smatrajući film pretencioznim smećem. Rekla bih da ja pre spadam u ovu prvu grupu. Priznajem da se film hvata u koštac sa teškom temom, koju obrađuje na bizaran i gotovo vulgaran način, naročito u pogledu tretiranja ženskih likova, koje je, moram priznati, u knjizi još gore, te su one u filmu dobile bar neku karakterizaciju. Uvek me čudi kada ljudi pokušavaju da savremene društvene norme i moralni obrazac, koji pratimo danas, projektuju na dela fikcije, bilo da je u pitanju film ili knjiga. Lično, volim da gledam filmove sa jakim distopijskim uticajem, naročito one o različitim načinima na koje ljudi mogu da unište sami sebe i svoju kulturu, iznutra. Možda to nešto govori o meni, ali trudim se da o tome ne razmišljam. U tom smislu, ovaj film je bio sve ono što sam i očekivala da će biti. Izuzetno stilizovan prikaz klasnih sukoba u kontaminiranom prostoru. Društvo, koje počinje sa malim zađevicama, koje prerastaju u svađe i incidente i naposletku, kulminiraju u totalno propadanje i anarhiju.

Glumačke performanse su, takođe, izvanredne, Luk Evans "krade" svaku scenu u kojoj se pojavljuje, a Tom Hidlston me apsolutno nikada ne razočara. Postoji nešto fascinantno u posmatranju ovih likova, sa njihovim establiranim položajima unutar ove zgrade, kako polako od uglađenih, savršeno odevenih ljudi, a kostimi su još nešto što moram da pohvalim, jer odeća još više doprinosti pojedinim prelepim scenama, koji svakodnevno odlaze na posao, jureći karijeru i još viši položaj u društvu, polako odbacuju jedan po jedan deo svoje ljudskosti i postaju razularene životinje. A sve, kao i uvek, počinje nestankom struje. Neki ljudi su imali problem sa odsustvom motivacije likova, odnosno nerazumevanjem zašto ovi ljudi ne napuštaju zgradu, kada su već užasne stvari počele da se dešavaju. Mada je ovo u knjizi malo bolje objašnjeno, meni tako nešto u filmu zaista nije smetalo, čak je još više doprinelo nadrealnom utisku, koji je na mene ostavio. Knjiga zaista malo više zadire u dubinu ljudske psihe, ali je prosto to prednost ovog formata, svejedno, ovaj film je izvanredna adaptacija iste, sa nekim prednostima i manama, što je uobičajno. Jedini problem, koji sam zaista imala sa filmom, jeste to što mu, posmatrano u celini, fali malo više dubine. Celokupan smisao jeste dekadencija društva, ali ona je uglavnom prikazana kroz montaže, doduše, to je svakako ublažilo odvratnost, ali i kroz previše seksualnog sadržaja. Mada ko zna? Možda kada bi došlo do smaka sveta bi svi postali nimfomani i seksualni predatori. U svakom slučaju, mislim da je ovo jedan od onih filmova, koji nisu za svakog i to ne mislim na onaj pretenciozan način, sada sam ja nešto mnogo pametna, pa mi se ovaj film dopada, a niko ga drugi nije razumeo, već je jednostavno reč o preferencijama, ponekad i ja volim kada je forma važnija od suštini, naročito kada je reč o ovom žanru filmova.

Zaključak: Film, koji je nezasluženo skrajnut i zaboravljen, uporedila bih ga sa filmovima Snowpiercer, koji me je apsolutno oduševio te godine kada se pojavio, mada je i sam naišao na oprečna mišljenja i The Lobster, recenzija ovde. Definitivno nešto što vredi pogledati, a preporučila bih i noviji film istog reditelja Free Fire, koji se našao na mojoj listi najboljih filmova prošle godine.