The Riot Club

понедељак, 15. децембар 2014.



Zaplet: Dva brucoša na Oksford Univerzitetu pridružuju se ozloglašenom Riot klubu, gde reputacija može biti ustanovljena ili uništena za samo jedno veče.


Režija:  Lone Scherfig.


Filmska adaptacija predstave pod nazivom Posh u kojoj glume trenutno neke od najtraženijih britanskih glumačkih nada, koji su ovde očigledno dobili priliku da se pomalo "razmašu" za razliku od filmova, koji im se obično nude. Na stranu što je jako teško poistovetiti se sa pričom o eksluzivnim pripadnicima klasnog društva u Velikoj Britaniji, koja je u tom pogledu oduvek bila specifična kada je reč o tradiciji i aristokratiji, te udubiti se u ekscentrično iživljavanje par školaraca, na nivou dece predškolskog uzrasta, ali film uspeva da nas u jednom trenutku zaista drži na ivici sedišta spoznajom da izopačenost, na žalost, vrlo lako može biti ispoljena i sprovedena u delo i na najmanju provokaciju i da zaista jeste karakteristična, mada to deluje kao kliše, za one privilegovane.


Jedna od najvećih zamerki je što imam utisak da smo nedovoljno upoznati sa likovima i njihovim pojedinim karakteristika, pa se neretko dešavalo da ih pomešam, a mogla sam da ih razlikujem po površnim osobinama, koje su se svele na onaj lepi, onaj totalno opaljeni i onaj kao fini. I zaista se stiče utisak da gledamo predstavu, jer sve ono što se dešava pre ozloglašene večere kluba iz naslova služi da bi se postavio podijum upravo za to okupljanje, gde pojedini dobijaju priliku da zasijaju, a tu naročito spada Sam Claflin, za koga bih rekla i da je najupečatljiviji deo filma. Na početku nam je objašnjeno poreklo nastanka kluba, koje deluje toliko apsurdno da je prosto neverovatno pomisliti da bi se iole odrasli muškarci uopšte bavili takvim stvarima, ali pošto je i sama predstava zasnovana na navodno istinitim činjenicama o postojanju sličnog kluba, pretpostavljam da je ta apsurdnost upravo i glavna poenta. 



Ženski likovi su apsolutno minorizovani i svedeni na seksualne objekte, ali verujem da je to bila i namere scenariste i režisera. Jako dobro i prilično napeto je urađena postepena eskalacija nasilja, najpre družina deluje kao nestašna i bahata grupa školaraca, koja voli da uništava tuđu imovinu, zatim neiživljeni i odurnog ponašanja prema ženama, da bi sve poprimilo opasnu notu, kada u pab stiže devojka jednog od novih članova. Tu scenu je bilo mučno gledati, jer u tom trenutku, nismo sigurni dokle su ovi ljudi, do tada smatrani samo razuzdanim dečacima, ali relativno bezopasnim, spremni da idu. Zatim prisustvujemo nadgradnji besa i agresivnosti, podgrejanog navodno nedostatkom poštovanja od strane radničke klase, koje oni, kao pripadnici buržoazije, smatraju da im pripada, te prezira kako je ljude lako kupiti i da zbog toga imaju pravo i da ih pregaze. Mislim koliko banalno običnom čoveku može delovati da se neko iznervira, jer jelo nije napravljeno od deset, već od devet ptica? Ali u svetu gde je najbitnije izboriti se za mesto predsednika kluba unajmljivanjem prostitutke, koja će se smenjivati nad njima ispod stola, ovo je zaista značajan propust. Na kraju sve prerasta u horor scenu pravog iživljavanja nad vlasnikom paba, što rezultuje pokušajem članova kluba da svu krivicu svale na jedinog među njima, koji je pozvao hitnu pomoć i možda na taj način spasao život jadnom čoveku, ali opet i on, mada sa određenim ispravnim stavovima, nije bez grešaka u svom ponašanju, naročito kada je reč o bledim i neuspelim pokušajima da obuzda gomilu. Najveći među krivcima je ipak na kraju uhapšen, mada koliko će biti kažnjen ostaje pitanje.



Zaključak: Ne znam da li mogu da preporučim svima ovaj film, svakako ima određenih mana, deluje negde nedovršeno, zbrzano, mislim da funkcioniše možda bolje kao predstava, nego kao film, ali mogu da kažem da nije loša studija pojedinih karaktera, služi da se zapitamo da li ovakvi ljudi zaista postoje među nama, da li su ovakvi ljudi realni, a odgovor je da jesu i da ih često možemo sresti ili čitati o njima i u stvarnom životu u svim sferama društva. Nije loša ni ubačena politička pozadina, koja daje ton glavnom sukobu u filmu. Zaključak bi mogao biti pogledajte na sopstvenu odgovornost, ako ništa drugo bar će ženski deo publike moći da uživa u nekim od najzgodnijih mladih britanskih glumaca, a da se ne lažemo nekada filmove gledamo i zbog manjih stvari.


Нема коментара:

Постави коментар

 
FREE BLOGGER TEMPLATE BY DESIGNER BLOGS