And Then There Were None

Zaplet: Deset neznanaca je pozvano na izolovano ostrvo od strane misterioznih domaćina, gde bivaju ubijeni jedan po jedan.

Glume: Maeve Dermody, Charles Dance, Toby Stephens, Burn Gorman, Aidan Turner, Sam Neill i Miranda Richardson.

Režija: Basi Akpabio, Rebecca Keane i Craig Viveiros.




O ovoj mini- seriji, zasnovanoj na romanu spisateljice Agate Kristi "Deset malih crnaca", sam već ukratko pisala u postu Šta ću ja gledati za vreme praznika. Razmišljala sam se da li da joj posvetim poseban post, ali pošto mi se ova ekranizacija izuzetno dopala, odlučila sam ipak da napišem o njoj par reči, odnosno rečenica.

Prvo da napomenem da sam knjigu jako davno čitala, koliko se sećam, još u osnovnoj školi, dok sam predstavu gledala tokom srednje škole, međutim ni u jednom, ni u drugom slučaju se, srećom, ne sećam raspleta misterije, tako da sam seriju gledala, što bi se reklo, nepomućena uma. Nisam imala da je uporedim ni sa jednom drugom ekranizacijom, dok je neznanje šta će se na kraju desiti bilo izuzetno osvežavajuće i doprinelo je uživanju u igri pogađanja. Lično sam više ljubitelj dela Artura Konana Dojla, nego Agate Kristi, ali ova serija me je baš oduševila, naročito ubacivanjem pojedinih elemenata horora i stvaranjem generalne atmosfere panike i uznemirenosti. Takođe mi se dopala postepenost u građenju svakog elementa zapleta, ali zaista ne bih dalje odavala.

Priča počinje tako što gdin. i gđa. Owen pozivaju u svoju velelepnu kuću, smeštenu na izolovanom ostrvu, usred mora, osam neznanaca, među kojima je i njihova nova sekretarica, koja stupa na dužnost, te čuveni general, dobro poznati sudija, lekar, mladi plejboj, jedan avanturista, navodni njihov poznanik i starija gospođica. Na ostrvu ih dočekuje samo, pomalo čudan, par sluga, muž i žena, sa zadatkom da poslužuju goste i učine im boravak što prijatnijim, dok domaćini ne stignu. Nakon dobro spremljene večere i početnog, međusobnog upoznavanja gostiju, počinju da se dešavaju misteriozne, a naposletku i jezive stvari, koje će nam otkriti pravu prirodu naših deset likova.

O kvalitetu glumačkog aspekta serije dovoljno govori to što glumačku postavu čini creme de la creme britanskog ( i irskog ) glumišta sa imenima poput Mirande Ričardson, Čarls Densa, Tobi Stivensa, Sem Nila, Ejdan Tarnera i drugih. Nema slabo, pa čak ni prosečno odigrane uloge, svi su "na nivou svog zadatka", likovi su ubedljivi, predivno zamršeni i uglavnom prilično mračni. To je jedna od stvari, koje su me oduševile u pogledu ove serije.

Druga je definitivno lepota kinematografije. Neke scene, naročito one snimane spolja, iz ptičje perspektive, dok kamera preleće zloslutno zdanje kuće, smeštene poput čardaka iz čuvene priče, oduzimaju dah. Nemam tako često potrebu da potražim ime odgovorno za ovaj, moglo bi se reći, tehnički aspekt filma, ali ovde je izvesni John Pardue odradio fantastičan posao. Neke scene su mi ostale urezane i mislim da će me prilično dugo pratiti, a za seriju, koja je prvenstveno misterija, par puta me je dobrano i uplašila i potresla, mada da li i ima nešto potresnije od mračnih puteva ljudske duše?

Koliko sam uspela da pročitam kraj se ne razlikuje toliko u odnosu na knjigu, kada je u pitanju samo razrešenje, već više način otkrića, koji je, po mom mišljenju, delovao mnogo kinematografskije, kao i pojedinosti u pogledu osećanja i ponašanja pojedinih likova. Dok se kraj u potpunosti razlikuje u odnosu na kraj predstave, ja sam njime prilično zadovoljna, neke stvari sam, na sopstveno zadovoljstvo uspela da pogodim, neke ne, ali ih je pogodila moja mama, koja je gledala samnom, tako da je ovo odlična serija za gledati sa nekim. Svaka epizoda traje oko pedeset i nešto minuta, a ukupno ih ima tri.

Zaključak: Odlična mini- serija za ljubitelje mračnih i potresnih misterija, u retro, klasičnom stilu nalik na "Cluedo", prelepo snimljena sa fantastičnom glumačkom ekipom.