Brooklyn

субота, 23. јануар 2016.



Zaplet: Irska imigrantkinja stiže u Bruklin 1950. godine, gde se nakon određenog vremena prilagođava novom načinu životu. Međutim prošlost će je dostići, te će se naći rastrzana između dve zemlje, dva načina života.


Režija: John Crowley.

Brooklyn je priča o mladoj Irkinji Eilis, koja, u nedostatku bolje budućnosti, odlučuje, zahvaljujući svojoj sestri Rouz, da potraži svoju sreću u obećanoj zemlji, Americi. U početku je izuzetno neprilagodljiva i nostalgična, neprestano razmišlja o svojoj porodici i domu, koji je ostavila iza sebe, međutim uspešno školovanje i pronalazak momka, mladog i odmerenog Italijana Tonija, uspeće da za nju stvori atmosferu doma upravo u Bruklinu, sve dok je jedan tragični događaj ne povuče nazad u Irsku, gde su se okolnosti promenile, što će dodatno rastrzati Eilis i naterati je da se odluči o daljem toku svog života.


Ovo nije grandiozan film. On ne polaže nade u eksplozije, specijalne efekte, tragične i epske romanse, koje prevazilaze prostor i vreme. Ovo je mali, intiman film, koji nas na suptilan način uči o životu. Likovi u njemu se predivno kreirani, kao bića od krvi i mesa, koje možemo sresti u svakodnevnom životu i sa čijim nedaćama smo se možda i sami susreli, jer životni problemi poput odlaska u novi svet, radi šanse i želje za boljim životom, tuge za porodicom i domom, prevazilaze epohe i vanvremenske su. Jednostavna priča, učinjena kompleksnom usled emocija kroz koje prolazi glavna junakinja, a koje Serše prikazuje maestralno. Zajedno sa njom prolazimo kroz sazrevanje i odrastanje njenog lika, kroz njeno iskazivanje dobrote, pa i sebičnosti, dok ova glumica svojom ekspresijom izvrsno odražava unutrašnje previranje i borbu njenog lika. Ona je srce i duša ovog filma i naprosto ga oživljava svojom glumom. Momci, koji sa njom predstavljaju deo svojevrsnog trougla su takođe sjajni, Emori, kao senzitivni i šarmantni Italijan, koji tako lako odaje potrebu da voli i Donal, koji svakim filmom prikazuje neverovatnu raznovrsnost, a njegova lista filmova u kojima glumi, postaje sve spektakularnija, te je na sigurnom putu da zaseni svog podjednako poznatog oca Brendana. Ovde, u manjoj ulozi, karakternog i uspešnog Irca Džimija, pruža neverovatno mnogo, na suptilan i nepompezan način. Svaki od njih ima odličnu hemiju sa Serše, tako da ni sama nisam mogla da se odlučim sa kojim od njih dvojice sam želela da Eilis ostane. Podjednako zavodljivi su delovali oblakoderi, koji paraju nebo Njujorka i predivni pašnjaci Irske.



Atmosfera odgovara epohi u kojoj je film smešten, pedesete godine su ovde prelepo "uhvaćene", čemu izuzetno doprinosi vođenje računa o svakom detalju, naročito kada su u pitanju kostimi, koji su prelepi na jednostavan, neupadljiv način. Ništa u ovom filmu nije prenaglašeno, ništa ne "vrišti", nema fantastičnih preokreta ili neočekivanih zapleta, sve teče ritmično i gotovo melodično, a opet izuzetno dirljivo. Knjigu autora Colm Toibin- a, po kojoj je film nastao, adaptirao je i pretvorio u scenario čuveni britanski autor Nick Hornby. On ovde uspeva da kreira dve realne i zaista ubedljive romanse, ni u kom slučaju tipično "holivudske", ali ono u čemu je zaista magija scenarija, a pretpostavljam i knjige, jeste prikaz veze, koju Eilis ima sa svojom porodicom, ljubav između nje, njene majke i sestre, neraskidiva povezanost, koja prevaljuje desetine hiljada kilometara razdvojenosti. Slabija tačka filma bi možda bila to što je više pažnje posvećeno njenom životu u Bruklinu, volela bih da sam videla malo više od Irske, kao i razvoja njene veze sa Džimom, tako da mi nimalo ne bi smetalo ni duža minutaža filma, toliko mi je neobično prijao. Brooklyn je nominovan za tri Oskara u kategoriji najbolji film, najbolja ženska uloga i najbolji adaptirani scenario.


Zaključak: Ovaj film ne donosi ništa novo ili epohalno u svetu kinematografije, ali svejedno predstavlja jednu malu, toplu i šarmantnu dramu sa odličnom glumom i mnoštvom dirljivih momenata. Meni je izuzetno prijao.


19 коментара:

  1. Gledala sam ga nedavno i baš sam uživala.
    Slažem se s tobom u potpunosti, mogli su malo da ga produže.
    P.S. Ja sam navijala za Tonija, osvojio me u startu, pa mi je samim tim gosn irac zasmetao.
    Al bih ga otrpela zbog divnih predela Irske u kadru :D
    P.P.S. Hvala ti na konačnom dešifrovanju čitanja njenog imena. Ja uvek čitala Saroize.:))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni se Toni isto svideo, ali imam i pik na džindžere sa irskim ili škotskim akcentom. :D
      Hehe nema na čemu i meni je wiki pomogla, ja sam ranije kao Vuk čitala Saorse. :D

      Избриши
  2. moracu da nadjem ovaj i pogeldam..cini se se bas onako film za PMS hahahaha :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Haha moglo bi se reći, ali nema toliko patetike kao kod Sparksa.:D

      Избриши
    2. konacno ga pogeldah(nisam u pmsu :P ) i drago mi je je da jesam, meni je divan film, ovakve volim inace, moj fazon totalno..a one haljine njihove jao sve bih pokupovala hahahah

      Избриши
    3. Isto, obožavam modu iz tih godina.
      Jeste, tako je jednostavan, a tako lep.

      Избриши

  3. Misija "film dnevno po Ivaninoj preporuci" počela, uspešno i na moje zadovoljstvo!:)
    Sad ozbiljno, pošto odgledah, konačno, "Brooklyn", evo utisaka iz prve ruke.
    Pre svega, tvoj prikaz mi obavezno ide kao rezime posle odgledanog filma, uporedim utiske, složim se, pa ću tako i sada. Odlično si definisala emociju koju nosi, njegovu “grandioznu svedenost”, malu-veliku priču koja je prijatna i topla.
    Pre svega, film mi se mnogo svideo. Baš mi je prijala neka ovako mirna, "jednostavna", skoro svakodnevna priča. Tako obična, u kojoj se mnogi od nas mogu i sami prepoznati, a opet emotivna, topla, duboka i značajna. Moram da kažem da je sve u njoj tako mirno, ujednačeno, tiho, a ostavlja veliki utisak. Saosećaš sa junakinjom na svakom koraku njenog puta, navijaš, šalješ joj "telepatske signale" kada se koleba, potpuno saosećanje na delu. Mlada glumica kojoj nikako nisam mogla da rastumačim ime (hvala, zato, na transkripciji!) i ovo je prvi film u kome je gledam, potpuno zasluženo je nominovana za Oskara. Odigrala je izuzetno dobro, dočarala svaku nijansu, svaku emociju svog lika. Period u koji je radnja smeštena mi je inače drag, nostalgičan: lepa i svedena moda, zaboravljena pristojnost, igranke, udvaranja, čista emocija. Dopao mi se kontrast sumornih ulica irskog gradića i njujorške gužve u najavi, dopali su mi se kadrovi mora, krajolika uz obalu, šetališta uveče, svi ti sitni svakodnevni detalji.
    Priča "sa zapadne strane", imigrantska priča, o odrastanju i osamostaljivanju, izborima i korenima, o dilemi koja neizostavno nastaje kada se nađeš u procepu između poznatog starog i neizvesnog novog. Koliko god ovo drugo bilo uzbudljivo i davalo krila, toliko je zov zavičaja uvek snažan, iako je u njemu mnogo štošta bilo loše, nedovoljno, iako je bilo mnogo razloga da se ode. Glavno je - prelomiti. Pronaći sebe. A Ejliš je to učinila na tako lep, iako ne i lak način, putem uz koji sam posebno u drugoj polovini bukvalno strepela za nju i iz sve snage navijala za Tonija. Šta mogu, romantična sam, nepopravljivi idealista. :)
    Ejliš (tako sam ja razumela/čula da se izgovara ime, možda i lupetam) kao lik mi je vrlo dopadljiva i simpatična. Možda je doprineo svemu i taj momenat pomalo ličnog prepoznavanja u priči o devojci koja kreće, zarad bolje budućnosti, u nepoznato - ona, doduše, ne samo u veliki grad, nego na drugi kontinent, sasvim sama. Period prilagođavanja, tuge, nostalgije. Period navikavanja, zaljubljivanja u novo - životni prostor, navike, ljude. Zadirkivanja u pansionu, različite sustanarke (da ne kažem cimerke), posao, poznanstva. Borba i ogromna želja za napredovanjem.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Što volim kada se slažemo. :D
      Hehe, ozbiljno, tvoje emocije posle gledanja filma totalno upotpuno i moj ugođaj, jako volim da čitam vaše komentare.
      Ja sam pomalo navijala za crvenokosog Irca, ali sam je potpuno razumela i ja bih na njenom mestu odabrala novo, uzbudljivo, naspram skučenog i tradicionalnog, što se moglo videti u sceni kada je ona vlasnica prodavnice zlobno propituje o venčanju. I ona tada shvata da se takva mesta nikada ne menjaju, uvek tračevi, uvek malograđanština, a ko od nas nije želeo da pobegne od svega toga. Baš kako si napisala, mislim da svi pomalo možemo da se pronađemo u toj želji za odskakanjem od sredine, što omogućava dublji i emotivniji doživljaj filma.

      Избриши
    2. Nešto mi se gubi signal, pa možda bude dupli komentar.
      Baš tako.:)
      Zato mi se i dopada ta scena sa prodavačicom, uz narednu - razgovor na brodu - jer su na neki način zatvaranje kruga, povezivanje sa početkom. Shvatila je da uvek postoji razlog odlaska (nije bez razloga ono zevanje u crkvi na početku), a povratak bi samo doveo do toga da je provincija uvuče i možda slomi.

      Избриши
    3. E baš to, uvek postoji razlog zašto smo iskočili iz komfora i utabanih staza i otisnuli se u avanturu.
      Sada zvučim kao Gandalf u Hobitu. :D

      Избриши
    4. Mračni Gandalf!:)))) (to zbog onog Kaćinog komentara dole)

      Избриши
  4. Humoristične scene su mi takođe bile odlične, poput one na brodu, sa sve morskom bolešću. :) Toni je beskrajno simpatičan u svojoj prostodušnosti, velikoj ljubavi i strahu da je ne izgubi, njihov odnos se gradi normalno, korak po korak, u privikavanju i strpljenju. Njegova italijanska porodica takođe je veoma simpatična, posebno najmlađi brat Frenki.:))) Izuzetno mi je smešna kao pojava, mada iritantna, nova cimerka Dolores. I one druge dve spletkašice . Epizodisti su zaista upečatljivi, još jedan plus na to.
    Drugi deo filma pokriva iskušenje povratka kući - kada se, po onom nepisanom Marfijevom zakonu, odjednom sve "namesti" pa razlozi zbog kojih je otišla više ne važe. Tu je, odjednom, posao, tu je dobra prilika za udaju, odjednom je zapažena, prihvaćena, otvaraju se sva vrata. Ljubav prema sestri, odanost uspomeni i želja da bude kao ona (i bukvalno otvorena mogućnost da to na neki način postane, preko “nasleđenog”radnog mesta), osećanje odgovornosti prema sada samohranoj majci, primamljivost te ušuškanosti u poznatom, zbunjuju i potiskuju sećanja na nedavno zadobijenu, samostalno izvojevanu sreću.
    Moram priznati, Džim mi nije bio simpatičan. Ili je to naprosto odbojnost prema savršenom scenariju koji joj se nudio, a bez mnogo duše. Navijala sam da već jednom odgovori Toniju na pisma, ljutila se što ga ignoriše. Radovala kada je konačno priznala sve. Kidanje veza sa domom nije lako - ali, krajnja poruka pokazuje da ni pojam doma nije tako jednoznačan, a ni fiksiran.
    Ponavljajući još jednoj došljakinji u nizu savete koje je na početku i sama čula, najpre drhtavim glasom, onda sigurno i uvereno, Ejliš izrasta pred našim očima i opredeljuje se - za budućnost koju je SAMA izvojevala, koju sama gradi, koju joj je - na kraju krajeva - i Rouz želela.
    Jasno je da sam više nego oduševljena.:))))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hehe imaš sreće, koliko sam razumela iz knjige je nejasno sa kim je završila, dok filmotvorci nisu tako hteli da nas muče.
      Te scene na brodu, taman sam mogla da zamislim sebe kako završavam tako. :D
      Meni je i Džim bio simpatičan, dok mi je Toni u jednom trenutku bio možda i previše romantičan, imaju Englezi dobru reč clingy, smatram da ukoliko joj je verovao trebalo je da je čeka, te da se uzmu kada se vrati iz Irske. Ne znam, osećam kao da je vršio pritisak na nju.
      Pih kakav sam kvarilac romantike. :D

      Избриши
    2. Kao "Prohujalo sa vihorom".:)))
      Možda jer sam avanturista po prirodi, uvek biram uzbudljivo nepoznato naspram fiksiranog i stabilnog. Istina, Toni je i mene na momente znao da smori, ponekad je previše žurio i preterivao, ali, shvatila sam da je imao i zaista iskrene emocije, a možda i slutio koliko bi joj povratak mogao doneti kolebanja.
      Sa druge strane, možda je drugi deo zaista malo prebrzo proleteo, jer je meni njena simpatija za Džima bila prilično nemotivisana - vidimo kako joj je najpre odbojan, pa joj se odjednom dopada, ne znam, falilo mi je malo razrade te priče u odnosu na ovu sa Tonijem, gde vidimo svaki korak - možda nam je zato i bio dopadljiviji. :)
      Na trenutke mi je izgledalo da je Džimiju privlači samo interes i to što je, eto, dobra prilika i ima praznu kuću.

      Избриши
    3. I meni je iskreno žao što film niie bio malo duži sa fokusom na Irsku, čisto da bi se napravila prava protivteža, mada kada čujem koliko ljudi "kukaju" o razvučenosti filmova i nepotrebnim scenama, čini mi se da je današnja publika nekako nestrpljiva za filmove. Ja bih uživela u ovom svetu, ma koliko dugo trajao.

      Избриши
    4. Nateraćete me da ga opet gledam, a spisak mi je ionako poduži :)
      Divno ste opisale, a ujedno i obihvatile sve što je meni u toku gledanja prošlo kroz glavu.
      Atmosfera je čarobna, moda i epoha su priča unutar priče, šlag na torti.
      Drago mi je da se s vremena na vreme sete snimiti ovakav, da kažem graciozan film, u kom su prikazane ponašanje i elokvencija mladih, kultura, umerenost, skromnost..
      Veliki su kontrast današnjici, u isto vreme podsećaju na prave vrednosti.
      Divno!

      Film za mlade dame pred novim početkom.

      Избриши
    5. Hehe mamimo te na tamnu stranu. :D
      Ništa se ne sekiraj, pišem recenziju za još jedan smešten u pedesetim godinama. :D

      Избриши
    6. Slažem se za trajanje filma, ja sam mogla da ga gledam još dva sata, zaista, priča me povukla i nisam ni osetila kada je proletelo vreme.
      A istina je da publika danas ima sve manje strpljenja, dokaz su i oni silni recap-postovi ili youtube-snimci gde ti neko "sažvaće" radnju epizode ili prepriča film, k'o one interpretacije lektire...

      Irski akcenat (opaska konobara u kafeteriji!:))) Carska!), irski pejzaži, moglo je svakako biti više svega toga. :) Smešna mi je bila fora sa kupaćim kostimima i Ejliš kao trendseterkom. Baš sve situacije iz realnosti.

      Избриши
    7. Jao da bila je preslatka u onom kupaćem.
      Da, baš šeta što nije potrajao malo, nikada dosta Irske i Iraca. :D
      Ajde što su recapovi postali takvi, ja sam imala naviku ranije da analiziram neki film, ako mi je naročito drag, ali sam odustala od toga, jer je opet na ljudima da formiraju svoje mišljenje, nego što mi sve stave u trejler, čitavu radnju, pa mi se film više ni ne gleda. :D

      Избриши

 
FREE BLOGGER TEMPLATE BY DESIGNER BLOGS