The Hateful Eight

Zaplet: Usred zimske mećave, u Vajomingu, lovac na ucenjene glave, zajedno sa svojom "lovinom" biva primoran na boravak u planinskoj brvnari, u kojoj se već nalazi galerija živopisnih likova.

Glume: Samuel L. Jackson, Kurt Russell, Jennifer Jason Leigh, Walton Goggins, Walton Goggins, Demián Bichir, Tim Roth i Michael Madsen.

Režija: Quentin Tarantino.

Tarantino je definitivno uspeo da me iznenadi. Prvenstveno, jer sam očekivala još jedan film u stilu Django Unchained, kada sam čula da je u pitanju vestern, što me je začudilo, pošto je reč o režiseru, koji, iako ima karakterističan stil i brojne trademark- ove, nije poznat po predvidivosti i ponavljanju. Krvavi obračuni, silkovite scene, prepune nasilja i crni humor, su i dalje prisutni, ali sama forma filma je potpuno drugačija u odnosu na prethodno pomenuti film. 

Akcenat je u potpunosti na likovima, a zaplet teče nalik na klasičnu misteriju, čija bi pozadina pre mogla biti neka plemićka kuća ostarelog lorda, u kojoj Poaro rešava misteriozni zločin, dok uživa u božićnom pudingu. Film se odigrava poput pozorišne predstave, kakvom utisku doprinosi i podela u činove, dok polako i to zaista mislim polako, upoznajemo likove, od kojih jedan po jedan otkriva svoje pravo lice, dok nijednom u potpunosti ne možemo da verujemo da je ono za šta se izdaje. Prava Agata Kristi zavrzlama, u vestern stilu, smeštena u period nakon Američkog civilnog rata.

Kao što sam već napisala fokus je na likovima, te da bi u tom slučaju kvalitet filma uopšte i postojao neophodno je da iste likove tumače zaista dobri glumci. Kako ni u jednom filmu Tarantino nije omanuo sa kastingom, drago mi je da napišem da ni ovde to nije bio slučaj. Glumci dobro i sa pažnjom odabrani, Semjuel Džekson, Kurt Rasel, Majkl Medsen i Tim Rut standardno odlični, ali, po meni, šou su "ukrali" Dženifer Džejson Li, koja je nominovana i za Oskara u kategoriji sporedna ženska uloga i Valton Gogins. Ona, jer je jednostavno fantastična u ulozi žene, opakog kriminalca i zločinca, kojoj je glava ucenjena, te on takođe, kao priglupi i rasistički, budući šerif, koji postaje sasvim slučajno deo ove priče. Takođe mi je bilo drago da vidim i Demijan Bišira, koga sam volela da gledam u američkoj verziji serije The Bridge. Legendarni Ennio Morricone, takođe nominovan za Oskara, svojim kompozicijama umnogome doprinosi napetoj atsmoferi filma i osećaju izolovanosti i neprestane opasnosti, kao i sama fotografija filma, kako ona, koja se odnosi na spoljašnju, tako i unutrašnju scenografiju.

Međutim film je pretrpeo određenu dozu kontraverzi pre, a i nakon, što je snimljen. Najpre je "procurila" verzija scenarija zbog čega je Tarantino odbio da snima film, da bi ga Vajnstin kompanija ipak ubedila, zatim je objavljeno da će film biti snimljen kamerom od 70 mm, koja u svetu filma nije korišćena od 1966. godine i Zlatnog doba Holivuda, a koji format daje znatno širu i kvalitetniju sliku, da bi naposletku Tarantino došao u sukob sa Dizni kompanijom, jer su onemogućili da svoj film prikazuje u The Cinerama Dome bioskopima u Holivudu, zapretivši da će oni ovom bioskopskom lancu uskratiti prikazivanje novog Star Wars filma.

Neke detalje i likove namerno ne otkrivam, a može se reći da i sam naslov skriva misteriju, kako bi za one, koji će možda odgledati film tek nakon pročitanog posta, oni bili iznenađenje kao i za mene. Iskreno nisam očekivala da će mi se film svideti, počeo je monotono i pomalo čudnjikavo, naročito, jer nisam uspevala da ga ukalupim u žanr, kojem sam smatrala da navodno pripada, ali je u međuvremenu uspeo fantastičnom glumom i tonom filma da me u potpunosti uvuče u priču, a moram i priznati, zabavi na morbidan način specifičnim humorom. Verovatno neko nema želudac za ovog reditelja, ali meni se film svideo, kao i njegovi prethodni i ako je istina da namerava da završi karijeru nakon još dva snimljena filma, biće mi izistinski žao.

Zaključak: Netipičan vestern, nalik na pozorišnu predstavu u stilu "who done it?" sa prepoznatljivim nasilnim razigravanjem reditelja. Nije baš za svačiji ukus.