Zaplet: U Kolumbiji mladi surfer upoznaje devojku svojih snova, a zatim upoznaje i njenog ujaka- Pablo Escobar- a.
Glume: Benicio Del Toro, Josh Hutcherson, Claudia Traisac i Brady Corbet.
Režija: Andrea Di Stefano.
Film je posvećen samo jednom delu života ovog ozloglašenog čoveka, te je istom pristupljeno iz ugla autsajdera, u potpunosti fiktivnog lika, mladog Kanađanina, koji se zaljubljuje u Eskobarovu nećaku. Na taj način i mi prvo upoznajemo Eskobara kao nekog, kome je izuzetno stalo, ne samo do svoje porodice, već i do dobrobiti siromašnog naroda Medeljina, za koji je, u to vreme, a i danas, Pablo predstavljao nešto poput nacionalnog heroja. Ova slika, kao i početni utisak, počinju da se naravno menjaju i mislim da je film učinio dobar posao ne komplikujući previše i ne pokušavajući da nečiji celokupan život "ugura" u nešto ispod dva sata vremena, već se fokusirajući na određene segmente, kako bi čisto stekli neki uvid u profil jedne takve ličnosti, dok nas u preostalom delu drži napetim, uspevši usput i da razvije lik Nick- a, koji počinje kao naivni i dobroćudni surfer, sa dovoljno oštrim okom i mozgom da izvede pravilan zaključak o ljudima, koji ga okružuju, do nekog ko će staviti na probu sopstveni moral, u pokušaju da izvuče živu glavu u situaciji u kojoj se našao.
-large-picture.jpg)
Escobar: Paradise Lost zaista predstavlja prijatno iznenađenje, ne toliko kao biografski film, već više kao akciona drama, dovoljno realna i brutalna, da ne upada u neke od klasičnih holivudskih klišea, sa perfektnim kastingom u vidu Benicio Del Toro, te zaista mislim da pored njega niko ne bi mogao da odigra ovu ulogu, njegov Pablo je u određenim trenucima dobroćudni ujka, koji voli svoju la familia najviše na svetu, dok se u drugim pretvara u okrutnog i beskrupoloznog vođu narko kartela, a Benicia ga tumači sa takvom harizmom i prisustvom na ekranu da zaista podiže film na jedan viši nivo. Takođe dozu autentičnosti pruža i to što likovi u filmu uglavnom govore španski jezik, te je to svakako uvek prijatna prednost, koja omogućava da se u potpunosti uživite u priču. Josh Hutcherson se odlično drži, ne skrećući nikada u potpunosti u melodramatiku, a njegov lik je na momente vrlo dopadljiv, pa čak i neko sa kim se možemo poistovetiti, dok je sa šarmantnom i prirodnom Claudiom Traisac uspeo da dočara mladalačku ljubav između Maria- e i Nick- a, u potpunosti izmišljenu za potrebe filma, koja se ne odugovlači i ne odvlači pažnju od mnogo zanimljivijih elemenata zapleta. To se ne može reći i za Brady Corbet- a, koji glumi Nick- ovog brata, ali to možda i proizilazi iz mog odbijanja da u tolikoj meri verujem u nečiju naivnost da mu kao dobra ideja izgleda da iz Kanade ode u šume Kolumbije, kako bi živeo na plaži, kampovao i mislio kako je to jedan raj na zemlji, lišen bilo kakve opasnosti, ta kako će ih loši momci samo jednostavno ostaviti na miru, pa mi takva glupost deluje izuzetno iritantna.
-large-picture.jpg)
Za jedan debitantski film, sada reditelj Andrea Di Stefano je zaista uradio pristojan posao, možda ne stvorivši ultimativni klasik, ali omogućivši nam da gledamo jedan kvalitetno upakovan film, odlično snimljen, koji će vas držati napetim u iščekivanju onoga što sledi. Ipak nemojte očekivati detalje o događajima, koji su usledili i koji su prethodili onim opisanim u filmu, o životu Pabla Eskobara, jer on ovde ipak nije centralna ličnost zapleta, niti film predstavlja njegovu biografiju, ali je zloslutnost njegovog lika prisutna u svakoj sceni i on je svakako pokretač radnje. Ne mogu da izdvojim nijednu opipljivu manu filma, što ne znači da je isti fantastičan, već da je reč o filmu, koji će se svakako dopasti onima, koji vole sličnu tematiku i uzbudljivu priču sa inspirativnom glumom.
Zaključak: Preporučujem ovaj film, meni se dopao i predstavljao je prijatno osveženje u odnosu na filmove, koje sam gledala u poslednje vreme, dovoljno intrigantan da mi drži pažnju ta dva sata, a opet ne i u tolikoj meri upečatljiv da ću o njemu morati da razmišljam i narednih dana.
Escobar: Paradise Lost zaista predstavlja prijatno iznenađenje, ne toliko kao biografski film, već više kao akciona drama, dovoljno realna i brutalna, da ne upada u neke od klasičnih holivudskih klišea, sa perfektnim kastingom u vidu Benicio Del Toro, te zaista mislim da pored njega niko ne bi mogao da odigra ovu ulogu, njegov Pablo je u određenim trenucima dobroćudni ujka, koji voli svoju la familia najviše na svetu, dok se u drugim pretvara u okrutnog i beskrupoloznog vođu narko kartela, a Benicia ga tumači sa takvom harizmom i prisustvom na ekranu da zaista podiže film na jedan viši nivo. Takođe dozu autentičnosti pruža i to što likovi u filmu uglavnom govore španski jezik, te je to svakako uvek prijatna prednost, koja omogućava da se u potpunosti uživite u priču. Josh Hutcherson se odlično drži, ne skrećući nikada u potpunosti u melodramatiku, a njegov lik je na momente vrlo dopadljiv, pa čak i neko sa kim se možemo poistovetiti, dok je sa šarmantnom i prirodnom Claudiom Traisac uspeo da dočara mladalačku ljubav između Maria- e i Nick- a, u potpunosti izmišljenu za potrebe filma, koja se ne odugovlači i ne odvlači pažnju od mnogo zanimljivijih elemenata zapleta. To se ne može reći i za Brady Corbet- a, koji glumi Nick- ovog brata, ali to možda i proizilazi iz mog odbijanja da u tolikoj meri verujem u nečiju naivnost da mu kao dobra ideja izgleda da iz Kanade ode u šume Kolumbije, kako bi živeo na plaži, kampovao i mislio kako je to jedan raj na zemlji, lišen bilo kakve opasnosti, ta kako će ih loši momci samo jednostavno ostaviti na miru, pa mi takva glupost deluje izuzetno iritantna.
Za jedan debitantski film, sada reditelj Andrea Di Stefano je zaista uradio pristojan posao, možda ne stvorivši ultimativni klasik, ali omogućivši nam da gledamo jedan kvalitetno upakovan film, odlično snimljen, koji će vas držati napetim u iščekivanju onoga što sledi. Ipak nemojte očekivati detalje o događajima, koji su usledili i koji su prethodili onim opisanim u filmu, o životu Pabla Eskobara, jer on ovde ipak nije centralna ličnost zapleta, niti film predstavlja njegovu biografiju, ali je zloslutnost njegovog lika prisutna u svakoj sceni i on je svakako pokretač radnje. Ne mogu da izdvojim nijednu opipljivu manu filma, što ne znači da je isti fantastičan, već da je reč o filmu, koji će se svakako dopasti onima, koji vole sličnu tematiku i uzbudljivu priču sa inspirativnom glumom.
Zaključak: Preporučujem ovaj film, meni se dopao i predstavljao je prijatno osveženje u odnosu na filmove, koje sam gledala u poslednje vreme, dovoljno intrigantan da mi drži pažnju ta dva sata, a opet ne i u tolikoj meri upečatljiv da ću o njemu morati da razmišljam i narednih dana.
Нема коментара:
Постави коментар