Glume: Jack O'Connell, Paul Anderson, Sean Harris, Sam Reid i Charlie Murphy.
Režija: Yann Demange.
Na početku filma imamo prilično šturo i kratko upoznavanje sa mladim britanskim vojnikom, koji nakon početne obuke, sa svojom jedinicom, umesto u Nemačku, biva poslat u Belfast, gde su u jeku sukobi i nemiri na ulicama između protestanata i katolika, a neprestane borbe između IRA- e i britanske vojske na rubu su da prerastu u građanski rat. Već na prvom zadatku ove neiskusne jedinice, predvođene isto tako `zelenim` poručnikom, dolazi do problema, koji prerastaju u tragediju, kada je i vojnik Hook ( Jack O'Connell ) ostavljen na cedilu i zaboravljen od strane svojih drugova, te primoran na klaustrofobičnu jurnjavu kroz uske ulice ove, malo je reći, neprijateljske sredine i oslanjanje na dobrotu ljudi, od kojih bi najmanje mogao da očekuje pomoć.
1971. godine se često navodi kao godina, kada je počela eskalacija nasilja u Severnoj Irskoj, koja će naredne godine rezultirati stravičnim događajem, kada su britanski vojnici upucali 26 nenaoružanih civila, tokom protestnog marša, od kojih je trinaest umrlo na licu mesta, dok je četrnaesti kasnije podlegao povredama.
Pravo pitanje je da li je film uspeo da zarobi i prenese tu atmosferu sirovog straha i panike, da onog momenta kada život prestaje da bude na ceni, da ga je upravo tada i najlakše izgubiti. U nekim tragičnim scenama odgovor na ovo pitanje je svakako pozitivan, međutim u drugim kao da nas reditelj prisiljava da budemo autsajderi, neko ko stvari posmatra izvan, ne uplićući se previše u samu srž i problematiku, te ne objašnjavajući uvek baš najbolje motive svojih likova, niti njihovu istoriju, ali očekujući da pratimo radnju bez problema, naročito deo o ubačenim dvostrukim agentima i teorijama zavere, koji su, po meni, najslabiji segmenti filma, naravno u smislu priče, ne i kvaliteta glume. Tako da sam ipak više želela da gledam akcionu dramu o borbi pojedinca da preživi u nemogućim uslovima, nego špijunski triler. Iako su pojedine scene zaista mučne za gledanje, film je propustio da ostavi toliki emotivni utisak na mene poput In the Name of the Father i Bloody Sunday , tako da bih nekom ko želi da pogleda film o pomenutim događajima, pre preporučila ova dva filma, jednostavno se ostvari veća povezanost i saživljavanje sa likovima, te su istorija i pozadina sukoba svakako bolje predočene.
Prednosti filma su u glumačkoj podeli, ovde bih naročito istakla sjajnog Sean Harris- a , dok sam o talentu mladog Jack O'Connell - a, već pisala u recenziji za Starred Up, te za mene prava mala zvezda filma je dečak Corey McKinley, nepravedno u podeli uloga označen samo kao Loyalist Child, koga je bilo uživanje gledati kako "krade" svaku scenu u kojoj se nalazi. Pojedine scene su fantastično snimljene, sirovo i brutalno, jedna će vas sigurno naterati da "odskočite do plafona", što doprinosi realnosti događaja, koji se odvijaju na ekranu, mada moram priznati da mi je u pojedinim trenucima pažnju odvlačila preterana upotreba metode shaky camera, razumem da je poenta bila postići još veći stepen realnosti i gotovo dokumentarni osećaj filma, ali mi je u svakom slučaju stvarao nelagodu i mislim da se to moglo postići i na drugi način. Još jedan kvalitet film je zaista sjajno uhvaćen period sedamdesetih godina, naročito u pogledu izgleda, te kostima glavnih likova i unutrašnjosti prostorija.
Kraj za mene predstavlja i najveće razočaranje, nelogična scena obračuna ( ako nekog tražite ceo film da ga ubijete, obično brzo i pristupate izvršenju tog posla, kada ga jednom pronađete ), neprofesionalno ponašanje jednog vojnika sa visokim činom, koje se graniči sa glupošću i naposletku neka vrsta happy end- a, u kojem bi sigurno više uživali da smo uopšte imali prilike i da zaista upoznamo našeg glavnog junaka, ovako ubacivanje dečaka, koji valjda predstavlja njegovog brata, deluje sasvim bespotrebno i poput mamca za izazivanje emocija.
Zaključak: Pristojna drama, koja pati od krize indentiteta u pogledu događaja na koje želi da se fokusira, a da pri tom, svaki od njih obrađuje nedovoljno za snažniji utisak. Ovo nije film, koji bih preporučila da pogledate bez pogovora, jer me i nije preterano oduševio, ali uvek sam spremna za drugačija mišljenja u komentarima.
Prednosti filma su u glumačkoj podeli, ovde bih naročito istakla sjajnog Sean Harris- a , dok sam o talentu mladog Jack O'Connell - a, već pisala u recenziji za Starred Up, te za mene prava mala zvezda filma je dečak Corey McKinley, nepravedno u podeli uloga označen samo kao Loyalist Child, koga je bilo uživanje gledati kako "krade" svaku scenu u kojoj se nalazi. Pojedine scene su fantastično snimljene, sirovo i brutalno, jedna će vas sigurno naterati da "odskočite do plafona", što doprinosi realnosti događaja, koji se odvijaju na ekranu, mada moram priznati da mi je u pojedinim trenucima pažnju odvlačila preterana upotreba metode shaky camera, razumem da je poenta bila postići još veći stepen realnosti i gotovo dokumentarni osećaj filma, ali mi je u svakom slučaju stvarao nelagodu i mislim da se to moglo postići i na drugi način. Još jedan kvalitet film je zaista sjajno uhvaćen period sedamdesetih godina, naročito u pogledu izgleda, te kostima glavnih likova i unutrašnjosti prostorija.
Kraj za mene predstavlja i najveće razočaranje, nelogična scena obračuna ( ako nekog tražite ceo film da ga ubijete, obično brzo i pristupate izvršenju tog posla, kada ga jednom pronađete ), neprofesionalno ponašanje jednog vojnika sa visokim činom, koje se graniči sa glupošću i naposletku neka vrsta happy end- a, u kojem bi sigurno više uživali da smo uopšte imali prilike i da zaista upoznamo našeg glavnog junaka, ovako ubacivanje dečaka, koji valjda predstavlja njegovog brata, deluje sasvim bespotrebno i poput mamca za izazivanje emocija.
Zaključak: Pristojna drama, koja pati od krize indentiteta u pogledu događaja na koje želi da se fokusira, a da pri tom, svaki od njih obrađuje nedovoljno za snažniji utisak. Ovo nije film, koji bih preporučila da pogledate bez pogovora, jer me i nije preterano oduševio, ali uvek sam spremna za drugačija mišljenja u komentarima.
Нема коментара:
Постави коментар