Fifty Shades of Grey

Zaplet: Život studentkinje književnosti Anastasie Steele se menja zauvek kada upozna zgodnog, ali mračnog, milijardera Christian Grey- a.

Glume: Dakota Johnson, Jamie Dornan, Eloise Mumford i Jennifer Ehle.

Režija: Sam Taylor-Johnson.

Verujem da i ako niste ljubitelj triologije, planetarno poznate kao Fifty Shades of Grey, autorke E. L. James, sigurna sam da ste za istu čuli, jer ako niste, pažljivo pogledajte kroz prozor i uverite se da se ne nalazite kojim slučajem na Marsu. Nastanak knjiga je uveliko poznat i često prepričavan, ali nije zgoreg ponoviti ga još jednom. Britanska spisateljica ( koju sam ja smatrala sasvim pogrešno za američku, ah te nacionalne predrasude ), nekada produkcijski menadžer, rođena je u Londonu kao Erika Mitchell. Erika Mitchell je tokom 2009. godine bila samo jedan od više hiljada korisnika foruma, gde je, kao i ostali, pisala fan fiction priče inspirisane glavnim likovima još jedne popularne franšize Twilight pod nadimkom Snowqueens Icedragon. Kako su Twilight knjige u seksualnom pogledu prilično uzdržane, da ne kažem uštogljene, sa jasnim porukama o moralnosti i čednosti, ovaj forum je bio mesto gde čitaoci mogu da puste sebi maštu na volju i svoje omiljene likove Belle- u i Edward- a stave u razne "vrele" situacije. Erika- ine priče su zbog eksplicitnog seksualnog sadržaja ubrzo dobile veliki broj fanova, te je u jednom trenutku, autorka odlučila da povuče svoje priče i pretoči ih u knjigu, uz verovatno obećanje svih svojih forumskih obožavalaca da će istu kupiti. Likovi su promenili imena, knjiga je izdata pod pseudonimom E. L. James, a reč je počela da se širi društvenim mrežama, te je ostalo verovatno istorija, kojoj će se možda naši potomci daleko u budućnosti smejati, ako nađu primerak u nekoj vremenskoj kapsuli.

Nakon uvodne digresije vraćamo se na samu ekranizaciju knjige. Ne želim da dužim o tome kakvu je prašinu podigao kasting za ovaj film, uz menjanje glavnog glumca, zgražavanje i potpisivanje peticija o promeni glumaca, pravljenja milion fan videa sa željenim tumačima uloga, ali na kraju se sve svelo na dva imena Dakota Johnson, inače kćerka glumica Melanie Griffith i Don Johnson- a i irskog glumca, nekada manekena, Jamie Dornan- a.

Uvodnim scenama filma već stičemo određeni utisak o likovima Anastasie i Christian- a, te dobijamo uvid u njihove tako suprotne karaktere, koji se naravno privlače. Film u tim trenucima zaista verno prati knjigu, minimizirajući štetu pojedinih banalnih delova dijaloga, što je trend, koji se, sva sreća, sledi i u ostatku filma. Blago rečeno, oštra kritika publike uglavnom se upućuje Jamie Dornan- u u pogledu njegovog tumačenja ultimativne ženske fantazije, savršeno izmučenog milijardera u 27. godini, Christian Grey- a. Odmah u startu para vam uši njegov akcenat, odnosno neki čudni spoj akcenata, gde bukvalno očekujete ( bar oni, koji su Jamie- a gledali u nekim drugim ulogama ) da mu se u svakom trenutku omakne njegov prirodni irski akcenat, te da zabrunda na istom, tako da mi je to iščekivanje stvaralo iskreno i najveću napetost tokom gledanja filma, tek sam od pola mogla da se sasvim opustim. Što se tiče fizičkog izgleda neću toliko zalaziti u detalje, pošto sam mišljenja da je teško ispuniti očekivanja jedne žene, a kamoli više miliona njih, samo ću reći da su uspeli da ga učine još mlađim nego što zaista jeste, te, dok je trebalo da igra naizgled  hladnog milijardera, sa pretpostavljam određenim životnim iskustvom, naročito imajući u vidu njegove početke, Jamie je više delovao kao neiskusni golobradi pripravnik. Deluje mi kao da je glumac "zakočio" negde između pokušaja da odigra što uverljiviju ulogu i da ostane što verniji onome što je opisano u knjizi, te njegova povremeno zurenja u Anatasia- u i pokušaji posesivnosti deluju neubedljivo i neprirodno, međutim kako je film napredovao kao da se opustio i što bi se reklo prepustio, te je imrovizacija bila uveliko dobrodošla, tako da što se mene tiče, što je dalje odmicao od lika iz knjige bio je sve bolji. Zaista da ga nisam gledala u odličnoj i mračnoj seriji The Fall, gde igra poremećenog serijskog ubicu, pomislila bih da mu je ovo prva uloga u životu.

Iznenađenje filma svakako predstavlja  Dakota Johnson, njena Anastasia je nasuprot knjigama, prilično dopadljiva, neposredna i šarmantna, Dakota je uspela da od materijala, koji kod većine izaziva transfer blama pri samoj pomisli da bi to neko izgovorio u stvarnosti, a kamoli ponašao se tako, izvuče koliko toliko uverljivu ulogu, te nam prikaže osobu od krvi i mesa sa dobro izbalansiranom dozom naivnosti i odlučnosti. Najgori deo knjige o "unutrašnjoj boginji" je sva sreća izbačen, što je svakako Dakota- ina prednost u odnosu na Jamie- a, te je upravo ona dala određeni kredibilitet celokupnoj priči, mada moram da priznam da je Dornan ipak odneo "pobedu" u Crvenoj sobi bola ( sram vas bilo na dvosmilenosti ), pod tim podrazumevam da su postojali trenuci kada se činilo da se Dakota previše uživela, te da "preglumljuje" ( mislim bar meni orgazmično iskustvo od jednog dodira zaista ne deluje kao verovatno ), tako da su me njena uzdisanja često i iritirala, dok se Jamie u tim scenama pokazao kao iskusniji glumac dozirajući ipak svoj doživljaj.

Ostale glumce, koji krasi ovaj film, nema potrebe da pominjem pošto bih za njih umesto izraza sporedne uloge, trebalo upotrebiti nebitne ili nepotrebne. Apsolutno nijedan lik nije nimalo razvijen, niti učinjen bitnim na bilo koji način, osim da naglasi nešto u vezi Anastasia- e ili Christian- a, te na primer da nisam unapred znala ne bih ni primetila da Rita Ora tumači Christian- ovu sestru u jednoj sceni, ali opet ni to ne odskače od jednodimenzionalnosti tih likova u knjigama, za razliku od dvoje glavnih, koji su ipak uspeli da se izbore za dvodimenzionalnost. Ovo je doprinelo pomalo klaustrofobičnom osećaju pošto preko sat i po vremena gledamo dvoje istih ljudi, kako se smenjuju između scena Christian- ovog nagovaranja Anastasia- e da potpiše ugovor kako bi mogli da ostvare fizičku vezu, koju oni uporno svejedno ostvaruju i scena, koje deluju kao podloga za muzički spot pop diva poput Beyonce i Ellie Goulding. Tako da sam imala osećaj u pojedinim trenucima da gledam MTV isečke Top dvadeset liste, bum odjednom se ljube, bum odjednom su na žurci, bum ona je kod njega, bum on je kod nje i tako dalje. Ne znam koliko bi nekom ko nije čitao knjige bilo teško da prati radnju, ali po mom mišljenju iako nema nekog kontinuiteta, mislim da to ne zahteva preveliki napor, jer je priča toliko pitka i površna, da vam ono između verovatno ni ne treba, sve što treba da znate, u suštini, prikazaće vam. Ko očekuje od filma neku S&M fantaziju zaista će ostati uskraćen, jer scene seksa jesu eksplicitne ( film je označen kao R rated ), ali ne u generalnom smislu, jer su na primer filmovi devedesetih uveliko bili eksplicitniji, a da se nisu ni bavili tematikom, već u smislu romantične komedije, kako sam ja odlučila da posmatram ovaj film. To znači ima golotinje, pomalo vulgarnog izražavanja, po koje šljapkanje i to je to, što je za današnja merila filmske industrije, gde se filmovi o istorijskim bitkama i super- herojima snimaju bez prikazivanja ijedne kapi krvi i ovako dosta.

Film svakako ima tu nesreću da je samo početni deo triologije, te gledalac na žalost ostaje uskraćen za kliše završetak svih romantičnih komedija, ali mogu reći da mi se sam kraj možda najviše i svideo, te da su i glumci i režiserka iz istog izvukli maksimum. Istog dana kada se film pojavio njegova ocena na sajtu IMDb je bila strahovito mala, ali opsesija bioskopske publike definitivno ne jenjava, s obzirom da je film već potukao rekord zarade tokom debitovanja jednog R rated filma, koji je do sada držao The Matrix Reloaded, te je tokom prvog vikenda prikazivanja na globalnom nivou osvojio 237.7 miliona dolara. Psiholozi, sociolozi i drugi proučavaoci ljudskog ponašanja i razmišljanja mase će se definitivno pozabaviti ovim fenomenom zašto uopšte gledati nešto za šta unapred znate da ćete mrzeti. Najnoviji tračevi govore o burnom kreativnom razilaženju rediteljke Sam Taylor-Johnson i autorke E. L. James, tako da postoji mogućnost o promeni režisera za drugi i treći deo, za koje studio tek treba da da zeleno svetlo.

Zaključak: Uprkos oluji nezadovoljstva, koju je pojava filma izazvala odlučila sam da ga pogledam prilično otvorenog uma i što je moguće objektivnije tako da je konačni zaključak da film definitivno predstavlja poboljšanje u odnosu na knjigu, naravno njegov kvalitet ne može biti ne znam kakav imajući u vidu takav izvorni materijal, ali sam sigurno gledala i mnogo, mnogo gore filmove, može se reći i da je serijal The Twilight Saga među njma, ako ništa bar sam ovde bila lišena prisustva Kristen Stewart. Reč je o jednoj prosečnoj, u nekim trenucima i lošijoj tipičnoj romantičnoj komediji, sa malo slobodnijim scenama i prilično pažljivo biranim soundtrack- om, uz odličnu reklamu za mnoge brendove, među kojima se ističe Audi. Gledljiv svakako jeste, ali sigurno ne i za snažniju preporuku. Ako ste ipak odlučili da ga pogledate obavezno mi pišite u komentarima šta vi mislite i kakav je utisak na vas ostavio.