The Stuff Dreams Are Made Of

Kao što sam i obećala u prošlom postu, na redu je post o najboljim knjigama, koje sam pročitala u 2017. godini. Ima ih manje nego filmova, jer, mada sam čitala dosta, trenutno moja Goodreads lista broji devedeset knjiga, nisu sve knjige, kod mene, izazvale podjednak stepen oduševljenja. Ove godine za razliku od prošle ( post ovde ) neću praviti listu najgorih knjiga, ne iz razloga što ih nije bilo, jer jeste, već što uopšte nemam volju da trošim reči na takve naslove. Sasvim simbolično, na listi se nalazi sedam naslova.

Prošlo je već par godina od kako post ove vrste nije bio na blogu. Da li nije bilo filmova, koji bi mi naročito privukli pažnju ili prosto nisam bila inspirisana da pišem o njima, pitanje je. Međutim, ove godine sam gledala neke zaista dobre filmova i zato se kod mene opet javila želja da sastavim listu najboljih za ovu godinu. E sad, većina će svakako biti filmovi, koji su izašli ove godine, ali htela sam da uključim i par sjajnih filmova, koje sam ja tek odgledala ove godine. Neću se previše zadržavati na njihovom zapletu i detaljima, koji se tiču režisera i glumaca, već ću u naslovu ostaviti link do zvaničnih stranica na sajtu IMDb. Pa da počnemo, jer nas čeka ne tako mali spisak.

Sara Matijas, rođena u Mančesteru i odrasla na severu Engleske, prošla je kroz nekoliko poziva, između ostalih i mog, da bi naposletku počela da piše romane, smatrajući da je pisanje nešto što će lakše uklopiti u svoj porodičan život, koji sačinjavaju suprug i četvoro dece. Pre knjige "Zvezde nad Berlinom", Sara je napisala tri knjige, romane misterije smeštene u srednjem veku, namenjene deci. Prvo nadahnuće za pisanje romana iz naslova, dobila je odrastajući u susedstvu pored porodice Adler, nemačkih Jevreja, izbeglica, koji su za vreme rata došli u Englesku. Tokom 2011. godine, autorka je, tokom posete Berlinu i Nemačkom istorijskom muzeju, prisustvovala izložbi "Hitler i Nemci: Nacija i zločin". Tom prilikom je videla par vitrina posvećenih progonu i stradanju Roma tokom Drugog svetskog rata širom Evrope, što ju je podstaklo da dodatno istraži ovu činjenicu, sa kojom, prema sopstvenim rečima, do tada nije bila upoznata. I tako je nastala ova knjiga.

Još jedan mesec je proleteo, doduše ugodnije nego prethodni, s obzirom da sam najveći deo istog provela na moru, te je vreme za još jedan pregled pročitanog i odgledanog. Ovog meseca sam jako zadovoljna knjigama, koje sam čitala, sve su to knjige, koje sam jako visoko ocenjivala na Goodreads- u, te se može reći da je iza mene jedan uspešan čitalački mesec. Serije nisam stizala da gledam, čak ni ove, koje redovno pratim, ali sam uspela da pogledam i par dobrih filmova, pretežno istorijskih drama, za koje sam, i u čitalačkom i u filmskom smislu, bila naročito raspoložena tokom jula.

Kako sam uživala u smišljanju prethodne dve prolećne liste ( ovde i ovde ), odlučila sam da napišem i jednu filmova, koji su, bilo atmosferom, bilo tonom ili generalnom idejom, savršeni za vedre i tople prolećne dane. Sada samo još da takve prizovemo. 

Od trenutka kada sam kod Sandre, na njenom blogu Stsh`s Book Corner, videla ovaj knjiški tag, znala sam da ću morati i ja da ga uradim što pre. Delovao mi je kao nešto jako zabavno, a pre svega inovativno i kreativno, a sa približavanjem različitih praznika, čini mi se, da je ovo pravo vreme za jedan ovakav post. Pa da počnemo.

Mesec septembar je za nama i mogu reći da mi se čini da vreme ne da leti, već galopira, u bukvalnom smislu reči. Gotovo smo pri kraju ove godine i za mene, ona je svakako prošla nekako i previše brzo. Prošlog meseca sam čitala, ali nikako ludačkim tempom, karakterističnim za prethodni, letnji period. Više sam "gustirala" knjige, tako da  verujem da ću i sama biti iznenađena koliko sam malo pročitala kada pogledam svoju listu na Goodreads- u. Da ne dužim dalje, evo mog utiska o knjigama, koje sam pročitala u septembru. Ukoliko vas zanimaju prethodni postovi u okviru mesečnih pregleda, možete ih pronaći ovde.

Roman "Sva svetlost koju ne vidimo"  autora Entoni Dora je dobitnik Pulicerove nagrade za književnost za 2015. godinu i to sa sobom svakako nosi određenu težinu i govori o njegovom izvesnom kvalitetu. Knjiga se fokusira na dve paralelne priče, jedna prati francusku devojčicu Mari Loru, oslepelu u šestoj godini života, kojoj otac, inače zaposlen kao ključar u pariskom Nacionalnom muzeju, pravi različite makete, koje najčešće sadrže neki misteriozni poklon za nju i pomažu joj da se snalazi u spoljnom svetu, koji je za Mari Loru ispunjen senkama. Sa druge strane imamo nemačko siroče Vernera, opčinjenog pronađenim radio- prijemnikom, koji mu omogućava da poštane vešt majstor u popravljanju stvari, te da u jeku rađanja nacističkog režima ode u rigoroznu školu za Hitlerovu omladinu. Sudbina ovo dvoje mladih ljudi isprepletana je od najranijeg detinjstva, ali rat će označiti prekretnicu u njihovim životima, dok se kroz čitav roman provlači legenda o dijamantu, koji sa sobom nosi kletvu večnog života za njegovog sopstvenika i smrti za njegove voljene.

Sajmon Sibag Montefjore je pisac, koga sam ja, očigledno, trebala da otkrijem mnogo ranije. Montefjore je autor poznatih dela poput "Staljin: Na dvoru crvenog kralja", "Jerusalim" i "Sašenjka", te vanredni profesor Bakingemskog univerziteta i član Kraljevskog književnog društva. Ujedno je oženjen poznatom spisateljicom romantičnih knjiga, Santom Montefjore. "Jedna zimska noć" je roman, koji govori o godini 1945., koja je ujedno godina pobede Rusije nad nacistima. Na čelu Rusije nalazi se Staljin, prvi Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza i čovek, koji je na putu da zemlji povrati nekadašnju slavu i grandioznost, kroz sprovođenje novih političkih i društvenih reformi. Na sam dan veličanstvene parade u Moskvi gomilom se razležu dva pucnja, žrtve su mladić i devojka, obučeni u kostime iz XIX veka, pripadnici najuglednije škole u zemlji, koju pohađaju isključivo deca uglednih državnika i najvišeg vojnog vrha. Da li je u pitanju samo tragedija ili politička zavera sa ciljem svrgavanja državne vlasti? Ovaj događaj će pokrenuti nešto što je u ruskoj istoriji poznato kao Dečiji slučaj, kada je vođena istraga tokom koje su hapšena deca u uzrastu od šest do osamnaest godina i ovaj roman je upravo zasnovan na tim, istinitim događajima.

Već neko vreme mi se vrzma po glavi ideja o jednom ovakvom postu, a kako je proleće, pa i uskoro leto, pravo vreme za rađanje i slavljenje ljubavi, u to ime i post o mojim omiljenim književnim parovima. Ne znam za vas, ali iako čitam knjige različitih žanrova, onaj glavni sastojak, koji me drži zalepljenom za stranice knjige i tera me da svaku narednu okrećem sve brže i brže, je upravo ljubav. E sad, neki od ovih parova nisu ljubavni u pravom smislu reči ili bar nisu još uvek, ali to me ne sprečava da navijam za njih. Fokusiraću se na parove isključivo iz knjiga, a ne na njihove interpretacije u serijama ili na filmu. Pre nego što pređem na listu, moram da napišem, ovaj post će sigurno sadržati par spojlera u vezi ovih knjiga, naravno trudiću se da ne odam sam kraj, ali ako ih niste uopšte pročitali, mada je teško da niste čuli za ono što se u njima dešava, ulazite na sopstvenu odgovornost.

Za mene, mesec maj je bio prilično produktivan u svakom smislu, a naročito u smislu čitanja knjiga. Pretpostavljam da to ima neke veze sa prolećem, toplijim vremenom i buđenjem prirode, kada ja dobijem neku posebnu inspiraciju i energiju. Za neke knjige sam napisala recenziju, za neke druge nisam, pa je ovo lep način da se i sama podsetim šta sam sve pročitala u toku prošlog meseca, te da saberem svoje utiske.

Još od kada sam odgledala istoimeni film, snimljen na osnovu ove knjige, imala sam želju da je pročitam. Međutim, najpre nisam uspevala da je pronađem nigde, a kasnije su mi neke druge knjige bile preče. U poslednje vreme sam često razmišljala o filmu, a otprilike negde u isto vreme naišla sam i na primerak knjige u biblioteci, te se neizbežno više nije moglo odgađati.

Ova fotografija je moja fotografija.

This photo is taken by me.

Ova knjiga je izdata, sada već, davne 2001. godine. Međutim, čini se kao da je u posle dve, tri godine doživela pravu renesansu, naročito sa izdavanjem prikvela knjige pod nazivom "Children of Liberty". Kako sam čula da je reč o istorijskoj romansi, navodno epskoj, nisam se dugo dvoumila, pre nego što sam krenula da čitanjem.

Zaplet: Magbet dobija proročanstvo tri veštice da će jednog dana postati kralj Škotske. Vođen ambicijom i podstaknut postupcima svoje žene, ubija svog kralja i preuzima tron.

Glume: Michael Fassbender, Marion Cotillard, Paddy Considine i David Thewlis.

Režija: Justin Kurzel.

Svake godine pišem spisak filmova, koji će izaći sledeće godine, a koji meni deluju zanimljivo. Tako je bilo i u decembru 2014. godine kada sam napisala ovaj i ovaj post. Gledajući ova dva spiska deluje mi da su mnogi filmovi, koji su se pojavili ove godine bili, to jest izazvali, ako ne razočaranje, onda bar ravnodušnost. Neki su bili očekivano dobri, ali prosto nisu ostavili neki trajniji utisak ili oduševljenje. Pred vama je lista filmova, koju su mene dirnuli ili prijatno iznenadili u ovoj godini, a kako zaista nisam filmski snob, na listi su se našli i filmovi, koji možda nisu preterano kvalitetni, ali su mene izuzetno zabavili, pa ih zato i preporučujem. Sa liste su izostali neki, koje tek treba da pogledam poput The Martian, a nekima je premijera pomerena poput Silence i Into the Heart of the Sea. Ukoliki vas interesuju moji najbolji filmovi za prethodnu, 2014. godinu, bacite pogled na ovaj post.

Zaplet: Na samom početku nemačke okupacije Francuske, tokom II svetskog rata, razvija se romansa između Lucile Angellier, udate Francuskinje i Bruno von Falk- a, nemačkog oficira.

Glume: Michelle Williams, Kristin Scott Thomas, Matthias Schoenaerts, Margot Robbie, Sam Riley i Ruth Wilson.

Režija: Saul Dibb.

Zaplet: Veština i nišan snajperiste američkih Mornaričkih Foka Chris Kyle- a su spasili nebrojane živote na bojnom polju, zbog čega je ovaj čovek postao svojevrsna legenda. Po povratku kući supruzi i deci, nakon četvrte ture vojne službe u Iraku, Chris shvata da je rat jedino što ne može da ostavi iza sebe.

Glume: Bradley Cooper, Sienna Miller, Kyle Gallner i Elise Robertson.

Režija: Clint Eastwood.

Koliko sam uspela da bacim pogled na spisak filmova, koji će premijeru imati tokom 2015. godine, reklo bi se da nas očekuje prilično uzbudljiva i pretežno blokbasterovska filmska godina. Tradicionalno izdvajam naslove i to kalendarski, po mesecima izlaska, koji deluju zanimljivo, ali lepota je naravno uvek u onim neočekivanim iznenađenjima.

Film, koji na "kvarno" provlačim ovde, pošto je premijeru već imao na pojedinim festivalima i ograničeno se prikazivao u nekim američkim bioskopima, ali ga prava premijera očekuje tek u januaru. Bradley Cooper igra snajperistu Chris Kyle-a, pripadnika Mornaričkih Foka, čija je preciznost spasla nebrojane živote na bojnom polju, ali i usmrtila isto toliko ljudi. Ovo je njegova ispovest i priča o  povratku u domovinu, gde je postao vrsta legende, kao i ponovo prilagođavanje svetu civila i to u režiji Clint Eastwood- a.