четвртак, 07. јул 2016.

Ana i francuski poljubac ( Anna and the French Kiss )- Stefani Perkins ( Stephanie Perkins )




Ovu knjigu već neko vreme neprestano viđam po društvenim mrežama, a kako mi je delovalo da je lagano štivo u pitanju, te je knjiga smeštena u jednom od mojih omiljenih gradova, smatrala sam da su ove vrućine pravo vreme da je najzad pročitam. "Ana i francuski poljubac" je priča o sedamnaestogodišnjoj Ani, Amerikanki iz Atlante, u Džordžiji, koju roditelji šalju u Pariz kako bi završila poslednju godinu srednje škole. Ana je naravno u očaju zbog odlaska i napuštanja svog doma, naročito mlađeg brata Šonija i najbolje drugarice Bridžit, te simpatije Tofija, sa kojim je tek počela da razvija poseban odnos. Iako najromantičniji grad na svetu, za nju, Pariz je mesto, gde je sama, apsolutno bez ikoga svog i gde se oseća usamljeno. Sve dok je njena komšinica, iz susedne sobe u internetu u kojem odsedaju učenici, ne pozove na šolju tople čokolade i ne upozna je sa svojim društvom, među kojom ekipom se nalazi i Sent Kler, presladak mladić, koji pri prvom susretu, odnosno sudaru, očarava Anu. Međutim, Sent Kler već ima devojku.


Verujem da su ciljna publika ove knjige devojke, bar deset godina mlađe od mene, ali to me nije sprečilo da uživam u njoj i da je "slistim" za nekoliko sati. S obzirom da se radnja odvija u Parizu, te da je glavna junakinja opsednuta filmovima i u suštini filmski bloger, nije teško zaključiti zašto mi se svidela. Knjiga ima romantičnu atmosferu, ali na onaj nevin i pomalo naivan način, karakterističan za tinejdžere, kada je sve prenaglašeno i veće od života. Podsetila me je na prvo zaljubljivanje, druženje u srednjoj školi, prve izlaske i sve ono što nam pada teško u trenutku kada ih doživljavamo, ali ih se kasnije sećamo sa nostalgijom i setom. Takođe, podsetila me je na jedno od najlepših putovanja u mom životu, a to je poseta Parizu, a kako sam tada imala godina koliko i glavna junakinja, nije bilo teško da se povežem sa pričom i bacim na neka svoja maštanja i sećanja. Mislim da je ovo savršena knjiga za plažu, ukoliko volite da sa sobom na more ponesete nešto laganije, što vas neće previše opteretiti, a što će vam definitivno nabaciti osmeh na lice.


( Pariz 2004. godina )

To ne znači da ne postoje stvari, koje mi se u knjizi nisu smetale i to prilično. Često kada gledam filmove ili čitam knjige američkih autora, smeštene u nekim od najčuvenijih gradova Evrope, poput Pariza ili Rima, imam utisak kao da oni zaista nisu videli te gradove ili da nisu videli dalje od klišea, koji savremena pop kultura neguje. Isti utisak imam kada gledam filmove Vudija Alena, naročito one, koje snima u poslednjih par godina. Sve je tako veselo, jarko, svi su strastveni, duhoviti, Italijani uvek viču, Francuzi piju vino i vode ljubav, mislim da me ne shvatite pogrešno, volim ja kada su Evropljani predstavljeni u pozitivnom svetlu, ali svaka nacija se sastoji od toliko različitih ljudi i karaktera da ih je zaista žalosno svesti na stereotipe, ma kako povoljni oni bili. Pa tako i ova knjiga predstavlja Pariz, ali onako kako bi tipičan Amerikanac video Pariz. Meni je bilo jako teško da poverujem da Ana, kao devojka, koju interesuju prvenstveno filmovi, ali i obrazovanje, kada je reč o prestonici Francuske deluje izuzetno neobrazovano, da ne kažem glupo. Ne znam da li je to autorka htela da igra na kartu Amerikanci su toliko obuzeti sobom da nemaju pojma o najosnovnijim stvarima, koje se tiču drugih zemalja, pa da se nama, sa neameričkog područja knjiga više svidi, ali meni je to nekako smetalo. Odbijam da poverujem da u današnje vreme interneta i dostupnosti informacija, neko može da bude tako neobavešten i nezainteresovan. U jednom trenutku Ana se čudi kako to da Pariz uopšte ima bioskop, a koliko se tek šokira kada sazna da ih ima više od jedan. Mislim, zaista. 

Doduše, pošto sam pomalo zločesta, svidelo mi se perfidno ismevanje Nikolas Sparksa u vidu lika Aninog oca, autora srceparajućih romansi, koje se sve odreda završavaju tragično i u potpunosti su na isti fazon, mada kada bolje razmislim, ne znam odakle je ova autorka dala sebi za pravo da ismeva njega, s obzirom da, iako lepa za čitanje, jer izaziva topla osećanja i kikotanje, njena knjiga takođe ne preza od klišea i preterano jednostavnih zapleta, koji su nepotrebno i veštački zakomplikovani. Takođe, mislim da je autorka preterala u dramatičnosti sa kojom se Ana odnosi prema svom ocu, ne volim kada se u knjigama deca stide roditelja, bez ikakve preke potrebe, a ovde se to neprestano ističe, zbog toga ponekad Ana deluje kao izuzetno egocentrična osoba, obuzeta sobom. Sent Kler je tipičan srcelomac mladih devojaka, savršen na papiru, Amerikanac sa engleskim akcentom, koji je francuskog porekla, duhovit, obožavan u društvu, uredan, obziran, voli istoriju i knjige i verovatno da ne bi mladim damama njegova savršenost bila previše dosadna, ubačen je elemenat zauzetosti, oko kojeg se i vrti najviše drame. Opet, pozdravljam što se u knjigama za mlade propagira da mladić treba da bude pažljiv i dobar, a ne tipičan bad boy, na kakvog sam navikla u sličnim knjigama.

Eto šta se dešava kada počnem da ovako detaljno analiziram neozbiljno štivo, mislim da je bilo pametnije da sam vam ostavila ukratko generalni utisak u julskom wrap up-u, jer mi je čitanje ove knjige zaista bilo prijatno iskustvo, ali šta je tu je. "Ana i francuski poljubac" je prva knjiga u serijalu, koji se trenutno sastoji od tri knjige, tu su i Lola and the Boy Next Door i Isla and the Happily Ever After, koje su na sličan fazon kao i ova, s tim da druga knjiga ima praktično isti zaplet, kao i prva, ali iz ženske perspektive, odnosno ovog puta je devojka već u vezi, a u trećoj se pojavljuju i zaljubljuju likovi, koje smo već upoznali u prvoj knjizi. Ana i Sent Kler se takođe pojavljuju u obe ove knjige, ali nisu glavni likovi, već je fokus na neke druge iz njihovog okruženja. Za mene je čitanje "Ana i francuski poljubac" bio dovoljni letnji fiks, tako da ne nameravam da nastavim sa serijalom, neke stvari možete samo pokvariti, ako ih doživljavate previše puta na isti način.

Knjigu je za naše tržište prevela i izdala Laguna.



Zaključak: Slatka i lepršava knjiga o odrastanju i zaljubljivanju, idealna za plažu, s tim da se jako brzo čita, pa ponesite i neko masivnije štivo.


4 коментара:

  1. jako lep post, jako lep pretstavljen je knjige (as always 💓) i nikad ne pomenem ali uvek napraviš odličnu fotografiju, evo sada nisam zaboravila :)
    Ja lično mislim da su ovakve knjige potrebne jer nam daju dozu relaksacije, ja lično sam skoro čitala "Stranac u noći" (možda sam pisala o njoj iskreno se ne sećam) i ona je isto tako lagana, poletna samo nije Pariz već put za Veneciju i volim da svremena na vreme bacim pogled na tako nešto, zato ponekad kupujem na onim dosadnim vulkanovim akicjama-svesna sam da nije za nobela ni desetunu ali mi prija da bar na neko vreme osetim ponovo ono naivno sanjearanje koje sam imala kao devojčica, ko ne voli da sanjari na kraju krajeva 💓

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno, naročito za pohvalu za fotografiju.❤
      Trudim se, mada mi ponekad ponestane ideja.😆
      Ma naravno, nekada knjige i služe samo za maštu ili da nas podsete na neke lepe uspomene, ja prva nisam snob i ne osuđujem laganiju literaturu.😊

      Избриши
  2. Pre svega, odličan tekst - detaljan, savršeno podeljen na "korake" u predstavljanju knjige, analizi, preciznom isticanju njenog šarma i nedostataka. Zvuči simpatično i potpuno si mi prenela doživljaj, čak bih joj mogla dati šansu, zapela mi je za oko uz onu "Kako biti Francuskinja...", takođe iz "Lagunine" ovogodišnje ponude.:)

    Inače, neću reći "zavidim ti" jer je to ružno, ali, BLAGO TEBI zbog posete Parizu i radujem se što si imala to iskustvo, sa željom da se ponovi. :)))) I sama sam frankofil-fanatik, tako da apsolutno razumem i potpisujem svaku stavku po pitanju klišea i stereotipa kojima američka "laka" proza i kinematografija vrve po pitanju evropskih prestonica i, uopšte, naše kulture i civilizacijske kolevke....kao da tim relativizovanjem žele i da potcene, no dobro.

    Inače, svakodnevno od čitalaca saznajem šta tinejdžeri vole i počinjem polako da bivam manje demode/neobaveštena - čak mi je, slično tebi sa pariskom, pažnju privukla jedna, kako deluje, preslatka knjiga o tinejdžerki koja se vremeplovom gubi u Veneciji i isto doživljava razne zgode i nezgode sa ljubavnim zapletom i dosta misterije. Koliko sam shvatila, trilogija je u pitanju. "Mačična gondola" i "Čarobni most" su za sada prevedeni kod nas i već razmišljam da uzmem i pročitam kad se nađe vremena.:)
    http://www.detinjarije.com/knjige-mlade-carolija-vremena-magicna-gondola/

    U svakom slučaju, hvala na divnim i objektivnim, pouzdanim prikazima i još više što mi razbijaš predrasude, pa su "Me before you", npr. ili ova knjiga definitivno privukle moju pažnju. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi puno na divnim komplimentima, koji mi jako znače.😘
      Da, znam da si i ti, kao i ja, zaljubljenik u francusku kulturu, naročito u Pariz i nadam se da ćeš ga uskoro posetiti, ja već godinama planiram da se vratim, valjda će opet biti prilika. Magičan grad zaista, ne možeš ga ne voleti, nama se sve pogodilo, smeštaj odmah ispod Monmartra u vintage hotelu, na samom vrhu, sa terasom, koja izlazi na krov, okruženom kovanim gvožđem, a odmah pored crkva, čija su nas zvona svako jutro budila. Istom prilikom sam posetila i Beč, ali Pariz je nešto posebno.
      Zanimljivo deluje ova triologija i maštovito i ja sam ubrzo ukačila šta je in, kada sam počela da pratim booktubere i sada ne znam šta bih pre čitala, svi čitaju žanrove, koje ja volim.😆
      Nema na čemu, hvala još jednom tebi na komentaru.😊

      Избриши