The Nice Guys

Zaplet: Par, neočekivano spojenih, detektiva istražuju navodno ubistvo porno glumice u Los Anđelesu, sedamdesetih godina.

Glume: Rusell Crowe, Ryan Gosling, Angourie Rice, Matt Bomer i Kim Basinger.

Režija: Shane Black.

Film "The Nice Guys" je imao sjajnu premisu, recept za dobar film, koji gotovo da nije mogao da omane. Ali nekako, ipak jeste. Džekson je čovek, koga zovete kada hoćete nekom da pošaljete poruku, ali onu vrstu poruke, koja nekog ostavlja bez zuba i kao posledicu ima mnogo bola i masnica, dok je Holand nespretni detektiv, koji je za divno čudo, zaista dobar u svom poslu, plus je samohrani otac trinaestogodišnje devojčice, možda u nekim trenucima i pametnije od njega. Kraj sedamdesetih godina je u Americi, tačnije u Los Anđelesu, razvrat je na vrhuncu, a stopa kriminala u porastu. Potraga za jednom devojkom, na istom zadatku spojiće ovu dvojicu. Ubrzo slučaj prerasta u nešto mnogo ozbiljnije kada Džekson i Holand otkriju da je sa njenim nestankom povezano ubistvo jednog režisera, producenta i porno glumice, te počinje trka sa vremenom u koju je uključen i ozloglašeni plaćeni ubica.

Film definitivno ne manjka u pogledu šarma glavnog para glumaca. Rasel Krou i Rajan Gosling su sjajan tandem, naročito u brojnim komičnim trenucima i definitivno održavaju ovaj film na površini. Doduše, Rasel, koliko god ja volela ovog glumca, je u dosta scena delovao prilično tromo i nezainteresovano, iako bi on trebao da predstavlja akcionu stranu ovog tandema, dok se Rajan izgleda jedini zaista potrudio da udahne malo života ovom površnom filmu. Međutim, ni harizmatičnost, ni odličan tajming za komediju, ovih glumaca ne spašava film od nedostatka zapleta i supstance. Film je zabavna vožnja, tu nema spora, ali fali mu smislenija i koherentnija priča. Ovako imamo odlazak sa jednog mesta na drugo, gomilu nepovezanih scena i dijaloga, za koje deluje da često izlaze van okvira scenarija, te se pretvaraju u obično brbljanje likova. Smeštanje filma u eklektične sedamdesete je svakako bio odličan i osvežavajuć potez, ekscentričnost tog doba u kontrastu sa buđem svesti o socijalnim i političkim temama je mogao doprineti kvalitetu ovog filma, ali je ovde jako loše iskorišćen ili je bolje reći, malo je korišćen. Osim detalja u vidu kostima i jedne pomalo lude zabave, nisam naročito stekla osećaj da je film smešten u ovu epohu, falio mi je taj generalni osećaj lucidnosti, boja i pomeranja granica. Ceo film je delovao kao da mu je, uprkos glumačkoj postavi, sačinjenoj od pravih holivudskih zvezda, pre mesto na televiziji, s obzirom na traljavost načina na koji je urađen i osećaj filma B produkcije, koji pruža. Humor funkcioniše po repetitivnom principu, što znači da je jedna šala u početku zaista smešna, ali kada se upotrebi po deseti put u narednih pola sata, zapitate se ko je uopšte pisao ovaj scenario. Opet, ja nisam neki ljubitelj slapstic humora, bar ne u savremenim filmovima, dok oni snimljeni u nekim mnogo starijim vremenima imaju šarm, koji ne stari, ali raditi to danas, deluje mi isforsirano i prevaziđeno.

Mislim da je ovaj film imao odličan marketing, jer su u prvi plan stavljeni jako dobri i poznati glumci, koji su ga reklamirali na svakom koraku, naročito u sezoni nagrada, osim toga sama činjenica da su ponovo na filmu, zajedno, Rasel Krou i Kim Bejsinger, još od filma L.A. Confidential ( moje mišljenje o njemu možete pročitati u ovom postu ), je bila dovoljno primamljiva da i mene natera da željno očekujem ovaj film. Inače, Kim Bejsinger je bila samo to, reklamni mamac, pošto se njena uloga svodi na ukupno tri kratke scene, pa bi se moglo reći da se samo pojavljuje u filmu, totalno neupotrebljena, u ulozi, koja gotovo da ni nije imala smisla. Sve u svemu, jako razočaravajuće. Film nije toliko loš da je negledljiv, ali definitivno postoje mnogo bolji i zanimljiviji, koji bi vam ispunili vreme. Ovaj film to jednostavno nije. 

Zaključak: Ne gubite vreme osim ako niste obožavalac rada Rajana Goslinga ili Rasel Kroua, mada u tom slučaju sigurna sam da ćete pre želeti da ih pogledate u nekim zaista dobrim filmovima.