Persephone & Daughter of the Earth and Sky & The Iron Queen ( Daughters of Zeus )- Kaitlin Bevis

"Daughters of Zeus" autorke Kaitlin Bevis serijal se sastoji od četiri knjige, prve tri govore o Persefoni, šesnaestogodišnjoj srednjoškolki, koja živi u gradu Atina, u Džordžiji i koja jednog dana otkriva da su grčki mitovi istiniti i da je upravo ona boginja proleća, kćerka Demetre, boginje žita i plodnosti i Zevsa, boga neba i groma, vladaoca svih ostaliih bogova. Naime, kada se Olimp srušio većina bogova je umrla, jer su ljudi jednostavno prestali da veruju u njih, međutim nekolicina najsnažnijih je opstala zahvaljujući vernim kultovima, a među njima je i Had, bog podzemlja, čija je moć ostala nepromenjena zahvaljujući tome što ljudi neprestano razmišljaju o smrti i onome što dolazi nakon smrti. Persefona je odgajana kao ljudsko biće, nesvesna svog porekla i sposobnosti, ali to će se sve promeniti kada se na nju ustremi bog zime Borej, poznat po svojoj surovosti prema ženama i jedino rešenje i spas je da zimu provede sakrivena u podzemnom svetu, zemlji mrtvih, kao kraljica istog i Hadova supruga.

Najpre da napomenem da sam veliki obožavalac grčke mitologije, te je mit o Hadu i Persefoni jedan od mojih omiljenih, s tim da ja, kao beznadežni romantik, verujem da u onu verziju, gde je između Hada i Persefone postojala ogromna ljubav i uzajamna ravnopravnost, umesto otimanja i silovanja ( šta je to sa grčkim mitovima i silovanjem? ), s obzirom da je Had jedan od retkih bogova, koji nije šarao okolo pretvarajući se u labudove i ostale živuljke, kako bi proganjao nesvesne seoske devojke i nimfe ili to bar nije radio često, te da je Persefona u podzemlju važila za personu, koje su se smrtnici plašili i više od Hada i čije se ime nije olako izgovaralo. Tako da sam već unapred bila sigurna da ću verovatno uživati u čitanju ovog serijala ili bar u nekim njegovim aspektima.

Ove knjige sigurno nisu najkvalitetnije moguće štivo, ali su prilično maštovito napisane, kada je reč o povezivanju klasičnih grčkih mitova sa savremenom civilizacijom. Bogovi u ovim knjigama su se asimilovali sa svetom ajfona, LCD televizora i brzih automobila, gledanja serija i čitanja stripova. Mislim da je autorka jako dobro skrojila svet podzemlja, tu i tamo ubacujući po koju referencu, koja se tiče moderne pop kulture, a naročito ismevajući opsednutost tinejdžera pevačkim idolima i serijalom Twilight. Upravo te reference su i najsmešniji delovi knjiga, obožavam kada se autori ne plaše da ismevaju našu opsednutost medijima i poznatim ličnostima. Doduše u najvećem delu ovaj serijal i podseća na Twilight, ali mislim da sebe ne shvata ni upola toliko ozbiljno i prosto se oseti ta nonšalantnost autorke u pisanju, pa i spremnost da se šali na račun sopstvene knjige, što je prilično osvežavajuće. Neke stvari, naročito one koje se tiču glavne romanse su zaista predvidive, ali se to ne može uzeti kao mana ovim knjigama, jer da ne znam da Had i Persefona treba da završe zajedno, verovatno ih ne bi ni čitala, ali ovde ljubav nekako ni nije u prvom planu. Knjiga se više fokusira na misteriju, akciju, avanturu, kao i odrastanje jedne devojke, te na njenu spoznaju sopstvenih moći i prihvatanje sebe kao osobe. Svesna sam, naravno, da su ovo pre teme sa kojim će se saživeti jedan tinejžer, ali opet to ne znači da mi knjige nisu bile jako zabavne za čitanje, naročito u ovom letnjem periodu, kada volim da čitam knjige pune avanture, koje se lako i brzo čitaju, te predstavljaju savršenu razonodu.

Svi likovi iz klasičnih mitova ovde zadržavaju originalna imena, što zaista olakšava čitanje, jer ni sama inače ne bih mogla uvek da se setim kako je nastala Menta ili ko je tačno Hefest, ali priča svakog od njih i dalje ima neki originalni ili duhoviti preokret. Njena najveća prednost krije se u tome što će verovatno podstaći veliki broj mladih da se zainteresuje za grčku istoriju i mitologiju, jer da se ne lažemo, upravo ovakvi sadržaji iznova popularizuju mnoge zaboravljene stvari nihovom modernizacijom, a neke od nas da se istih podsetimo i u njih ponovo zaljubimo. I sama sam često, tokom čitanja, lutala po internetu opet čitajući neke zaboravljene legende i obnavljala svoje zarđalo znanje. Ipak, kao i većina knjiga, namenjenih mlađima, ni ove nisu izbegle uobičajne klišee poput onog, gde je glavna junakinja, iako apsolutno prelepa i savršena, nesvesna svoje lepote i savršenosti, do nekih zapleta, koji bili izuzetno predvidivi, ali opet ponavljam ne mogu im to uzeti za zlo, jer sam znala u šta se upuštam kada sam počela da ih čitam. Knjige su sve kompleksnije, kako se odmiče sa serijalom, naročito uvođenjem novih i zanimljivih likova, a verovatno mi je omiljena treća knjiga "The Iron Qeen", jer je njena specifičnosti što, po prvi put, ne čitamo samo iz perspektive Persefone, već Hada i Afrodite, takođe je i naoriginalnija i najuzbudljvija od sve tri. Četvrta knjiga u serijalu, pod nazivom "Aphrodite" je svojevrstan spin off u kojem je glavni lik Afrodita, a ne Persefona, čija je priča zaokružena trećom knjigom, iako se i ona pojavljuje ovde. Nju nisam uključila u ovoj recenziji, iako sam je pročitala, jer mi je nekako diskonektovana u odnosu na ostatak serijala, s obzirom da je reč o misteriji, koja se dešava na brodu za krstarenje, uz dosta drame i preispitivanja, a završava se sa cliffhanger- om, tako da ću čekati i druge knjige kako bih dala svoj finalni sud.

Zaključak: Kada bih morala da ih opišem u jednoj rečenici rekla bih da su ove knjige zabavnija i duhovitija verzija Twilight- a, sa bolje napisanim likovima i naravno inkorporiranim grčkim mitovima, kojima slobodno možete dati šansu, ukoliko vas iole interesuje ova tematika. Na korice nemojte obraćati pažnju, jer neka izdanja odaju utisak kao da je reč o jeftinim petparačkim romanima, što ovde zaista nije slučaj.

Da li ste čitali neke knjige zasnovane na mitu o Hadu i Persefoni i ako jeste, da li možete neke da mi preporučite? Još sam u potrazi za onom savršenom.