Mislim da kraj jedne ovakve godine zaslužuje i jedan malo ličniji post. Pre osam dana bilo je tačno godinu dana kako sam napisala uvodni post na ovom blogu. U tom trenutku za mene je to predstavljalo neku vrstu katarze, odnosno pročišćavanje od svakodnevnice i nekih teških trenutaka. Iskreno, počela sam da pišem prvenstveno zbog sebe, kako bih skrenula misli, a i bar nekoliko sati dnevno posvetila nečemu što najviše volim da radim, a to je da pišem i pričam o filmovima, te svemu onome što sa filmovima ima veze.
Ni u jednom trenutku nisam pomišljala da će neko ove moje postove zaista i čitati, više sam imala utisak da pišem sama sebi, jer često ljudima u današnjem svetu pomalo i smešno deluje ideja da se neko bavi takvim stvarima, kao što su filmovi, glumci, glumice, režija, međutim za mene to predstavlja pravo zadovoljstvo, na trenutak čovek može da zaboravi apsolutno sve i utone u neku drugu dimenziju, gde možda postoje i oni srećniji, ali i nesrećniji od njega. Naravno u nekom kutku mozga i srca mi je uvek toliko drago kada pomislim da ih ipak neko ( sem naravno mog dragog brata, koji je naprosto primoran od strane mene nakon izlaska svakog novog posta ) pročita, da možda na taj način uspem nekom da ulepšam dan odabirom određenog filma, koji će kod te osobe probuditi onu dobru emociju ili ga naterati da se totalno izgubi i prepusti, zbog čega ih i sama gledam. U jednom trenutku sam napravila i predugačku pauzu, bila na rubu da odustanem, jer sam mislila da ovako nešto jednostavno nema poentu, ali to nije istina, pisanje zaista oslobađa, čini nas srećnim i zadovoljnim, daje nam smisao i zadatak, čije nas ostvarenje ispunjava.
Zato i koristim ovu priliku da svima onima, koji su bar u jednom trenutku kliknuli na ovaj moj mali kutak duše, ali i onima, koji nisu i to nikada neće uraditi, poželim da prvenstveno u novoj godini budu zadovoljni sami sobom, da vole sebe, kako bi lakše i bolje voleli druge, zatim da brinu o ljudima, koji ih okružuju, jer kada je teško, upravo će ti ljudi biti razlog za dizanje iz sivila, da neprestano pronalaze razloge za sreću, kao i razloge da šire dalje tu istu sreću, da budu zdravi, raspoloženi, uporni, a nadasve da ni u jednom trenutku ne klonu i ne prestanu da čine stvari, koje ih uveseljavaju. Tako da ja sa radošću dočekujem novu 2015. godinu, ušuškana uz tradicionalne serijale Harry Potter i Lord of the rings filmova, naravno uz Love Actually i još po neku romantičnu komediju, nadajući se da će milion puta biti bolja od one prethodne, a isto želim i svima vama. Srećni Vam svima novogodišnji i božićni praznici.
Ni u jednom trenutku nisam pomišljala da će neko ove moje postove zaista i čitati, više sam imala utisak da pišem sama sebi, jer često ljudima u današnjem svetu pomalo i smešno deluje ideja da se neko bavi takvim stvarima, kao što su filmovi, glumci, glumice, režija, međutim za mene to predstavlja pravo zadovoljstvo, na trenutak čovek može da zaboravi apsolutno sve i utone u neku drugu dimenziju, gde možda postoje i oni srećniji, ali i nesrećniji od njega. Naravno u nekom kutku mozga i srca mi je uvek toliko drago kada pomislim da ih ipak neko ( sem naravno mog dragog brata, koji je naprosto primoran od strane mene nakon izlaska svakog novog posta ) pročita, da možda na taj način uspem nekom da ulepšam dan odabirom određenog filma, koji će kod te osobe probuditi onu dobru emociju ili ga naterati da se totalno izgubi i prepusti, zbog čega ih i sama gledam. U jednom trenutku sam napravila i predugačku pauzu, bila na rubu da odustanem, jer sam mislila da ovako nešto jednostavno nema poentu, ali to nije istina, pisanje zaista oslobađa, čini nas srećnim i zadovoljnim, daje nam smisao i zadatak, čije nas ostvarenje ispunjava.
( Izvor: Tumblr )
Zato i koristim ovu priliku da svima onima, koji su bar u jednom trenutku kliknuli na ovaj moj mali kutak duše, ali i onima, koji nisu i to nikada neće uraditi, poželim da prvenstveno u novoj godini budu zadovoljni sami sobom, da vole sebe, kako bi lakše i bolje voleli druge, zatim da brinu o ljudima, koji ih okružuju, jer kada je teško, upravo će ti ljudi biti razlog za dizanje iz sivila, da neprestano pronalaze razloge za sreću, kao i razloge da šire dalje tu istu sreću, da budu zdravi, raspoloženi, uporni, a nadasve da ni u jednom trenutku ne klonu i ne prestanu da čine stvari, koje ih uveseljavaju. Tako da ja sa radošću dočekujem novu 2015. godinu, ušuškana uz tradicionalne serijale Harry Potter i Lord of the rings filmova, naravno uz Love Actually i još po neku romantičnu komediju, nadajući se da će milion puta biti bolja od one prethodne, a isto želim i svima vama. Srećni Vam svima novogodišnji i božićni praznici.
( Izvor: Tumblr )
Нема коментара:
Постави коментар