The Stuff Dreams Are Made Of

Već dugo nisam pisala post ovakve vrste, a imajući u vidu predstojeće praznike i trenutno prilično hladno vreme, mislim da je pravi trenutak da vam preporučim neke filmove, koji bi vas mogli "ugrejati" u zimskim danima i noćima. Ukoliko vas interesuju preporuke slične, praznične vrste, možete ih naći ovde i ovde. Takođe, preporuku za praznične filmove možete pogledati i kod drage Sare na blogu. Odlučila sam se za neke filmove, koji se ne pominju tako često, jer su filmovi poput "Sam u kući", "Hari Poter" i "U stvari ljubav" očekivani izbor.

U prethodnom postu sam napisala da ću u decembru čitati, po ko zna koji put, Hari Poter serijal i da ću gledati filmove i u toku sam ispunjenja svog plana, međutim, razmišljala sam na koji način da, u pogledu pisanja postova, pristupim ovim knjigama. Najpre je ideja bila da radim recenzija, ali to mi prosto nije delovalo kao dobra ideja, jer nekada nije sasvim dobro razlagati i analizirati stvari, koje jako volite, a pisanje neke generalne preporuke mi se činilo kao gubljenje vremena, jer ako ste čitali već znate o čemu se radi, a ako do sada niste, pa ja vas sasvim sigurno neću ubediti, ali definitivno ne znate šta propuštate. Neko vreme sam razmišljala o pisanju nekih mojih razmišljanja na temu prilično stereotipnog, prikaza dobra i zla, kroz pojedine likove, naročito u prvim knjigama, ali mislim da ozbiljnost takvih diskusija zahteva posvećenost i vreme, koje ja, na žalost, nemam ovih dana. Na kraju sam se odlučila, kada sam već u Hari Poter raspoloženju, što već znate, ako me pratite na instagramu, da uradim ovaj knjiški tag. Pa da počnemo, naravno dobrodošao je svako da se pridruži. Malo upozorenje, ako niste gledali knjige ili čitali filmove, sigurno ćete naići na neki spojler.

Kako se približava kraj godine, a verujem da se i vama to dešava, bukvalno se pitam kuda je ova godina proletela? Imam utisak da to svi govore, ali zaista, već dugo nisam imala taj osećaj da ne znam gde mi je cela godina prošla i uopšte ne mogu da se setim nijednog značajnijeg događaja, već su se nekako svi meseci stopili i doprineli neumitnom prolasku vremena. Međutim, ovaj post nije o samorefleksiji, već o knjigama, koje sam pročitala tokom meseca novembra, tako da, iako nisam nešto zadovoljna svojim izborom ovog meseca, jer sam čitala prilično stihijski, opet sam uživala u pročitanom, a to je, verujem, najvažnije.

Ovaj tag sam najpre videla kod Sare, a kasnije i kod Katarine, doduše malo modifikovan, od koje sam ga i preuzela. Često imam problem kada treba da odgovorim na pitanja tipa omiljeni film ili knjiga ili kada je bilo kakva vrsta nabrajanja u pitanu, jer se upravo tada desi da mi mozak zablokira, ali ću se potruditi da ovog puta osmislim raznovrsne i zanimljive odgovore. Imam utisak da bi ovaj tag bilo dobro uraditi i u retro izdanju, tipa filmovi pedesetih ili osamdesetih, jer prosto ne mogu sve da obuhvatiim jednim pitanjem, ali ću se sada uglavnom držati savremenih filmova. Pa da počnemo.

U novembru mesecu sam se dogovorila sa Isidorom, Sarom i Katarinom da zajedno čitamo "Stanarku napuštenog zamka" En Bronte, koju sam kupila u divnom, tvrdom povezu na ovogodišnjem Sajmu Knjiga u izdanju Vulkana. Kako je ovo bio, ko zna koji, put po redu da čitam ovu knjigu, nisam planirala da o njoj napišem bilo šta, jer imam tendeciju da recenziram samo novije knjige, koje prvi put čitam, kako bih prenela sveže utiske i dojam, ali  mišljenja sam da jedna ovakva knjiga, ipak zaslužuje da se o njoj napiše par rečenica, u nadi da će možda kod nekog, ko nije imao priliku da se susretne sa delom jedne od manje poznatih sestara Bronte, probuditi želju za čitanjem istog. Upravo zbog njih, ću se truditi da ne odam previše od zapleta knjige, pa makar i samo jednom čitaocu omogućila taj elemenat iznenađenja, koji ova knjiga pruža, a koji sam ja iskusila čitajući je, po prvi put, pre toliko godina. 

Zaplet: Smrt Džejkovog dede Ejba će Džejka odvesti na avanturu, koja će mu promeniti život u nadi da će pronaći odgovor na pitanja o čudnovatoj deci i gospođici Peregrin, o kojima sluša još od najranijeg detinjstva.

Glume: Eva Green, Asa Butterfield, Ella Purnell, Chris O`Dowd, Samuel L. Jackson i Judi Dench.

Režija: Tim Burton.

Od trenutka kada sam kod Sandre, na njenom blogu Stsh`s Book Corner, videla ovaj knjiški tag, znala sam da ću morati i ja da ga uradim što pre. Delovao mi je kao nešto jako zabavno, a pre svega inovativno i kreativno, a sa približavanjem različitih praznika, čini mi se, da je ovo pravo vreme za jedan ovakav post. Pa da počnemo.

Tokom meseca oktobra me je najzad sustigla čitalačka blokada, tako da sam izvesno vreme odmarala od knjiga i kao što to obično biva, posvetila se gledanju serija. Kako je oktobar obično u znaku Noći veštica, a jesen je svakako vreme za ušuškavanje i čitanje, a i gledanje, strašnih sadržaja, odlučila sam da počnem da pratim najnoviju, šestu sezonu American Horror Story, a u međuvremenu sam, već navučena, u cugu, odgledala i prvu sezonu, koja je fenomenalna i svakako je preporučujem. Nekako mi se usput vratila i želja za čitanjem, tako da sam ovog meseca uspela da pročitam sasvim solidan broj knjiga. Pa da počnemo sa spiskom i kratkim recenzijama.

U nedelju 23. oktobra počeo je 61. Međunarodni beogradski sajam knjiga pod sloganom "Knjiga u ruke". Sajam se održava do nedelje 30. oktobra i ove godine počasni gost Sajma je Islamska republika Iran. Cena ulaznice iznosi 250 dinara za pojedinačnu ulaznicu i 150 dinara za grupne ulaznice. Mislim da su ovo neke najopštije informacije o ovogodišnjem Sajmu knjiga, te ostatak istih možete pročitati na zvaničnom sajtu manifestacije sajamknjiga.rs. Ja ću se u ovom postu pretežno bazirati na sopstvenim utiscima i iskustvu sa Sajma, te podeliti sa vama šta sam to kupila ove godine.

Zaplet: Život jedne maturantkinje će se promeniti iz korena kada se ona uključi u ozloglašenu internet igru izazova.

Glume: Emma Roberts, Dave Franco i Emily Meade.

Režija: Henry Joost i Ariel Schulman.

"Šest vrana" je knjiga autorke Li Bardugo, smeštena u univerzumu njene Griša triologije, o kojoj sam vam pisala u ovom postu. Ponovo smo u fantastičnom svetu Griša, ljudi sa natprirodnim moćima, podeljenih u tri osnovne frakcije- Korporalki ( Red Živih i Mrtvih ), Materijalki ( Red Tvaralaca ) i Eteralki ( Red Prizivača ). Međutim, dok smo u prethodnoj triologiji, a ovaj roman se dešava dve godine nakon poslednjeg dela "Ruin and Rising", pratili dešavanja u zemlji Ravkiji, koja zemlja nalikuje na carsku Rusiju i gde su Griše cenjeni pripadnici Druge armije, sada smo u gradu Katerdamu, nalik na mračnu i uvrnutu verziju Amsterdama, čija je teritorija izdeljena na okrutne i živopisne bande. Najozloglašeniji među svim kriminalcima je Kaz Breker, navodno kopile rođeno u najgoroj bedi ovog grada, koji rukovodi čuvenim Ološima. Na ulicama postoje glasine o drogi, koja povećava moć Griša, čineći ih smrtonosnim oružjem. Kazu je ponuđena misija, koja ga može učiniti milionerom, ukoliko uspe da učini ono što niko pre njega nije, da provali u Ledeni dvor i otme naučnika odgovornog za ovu drogu. On oko sebe okuplja ekipu, te oni čine šest otpadnika, šest sukobljenih interesa, koji na putu da ostvare ovu nemoguću misiju, moraju najpre da se postaraju da ne poubijaju jedni druge.

Mesec septembar je za nama i mogu reći da mi se čini da vreme ne da leti, već galopira, u bukvalnom smislu reči. Gotovo smo pri kraju ove godine i za mene, ona je svakako prošla nekako i previše brzo. Prošlog meseca sam čitala, ali nikako ludačkim tempom, karakterističnim za prethodni, letnji period. Više sam "gustirala" knjige, tako da  verujem da ću i sama biti iznenađena koliko sam malo pročitala kada pogledam svoju listu na Goodreads- u. Da ne dužim dalje, evo mog utiska o knjigama, koje sam pročitala u septembru. Ukoliko vas zanimaju prethodni postovi u okviru mesečnih pregleda, možete ih pronaći ovde.

Knjiga "Maestra" govori o mladoj Engleskinji, Džudit Rašli, koja je zaposlena kao asistent u prestižnoj aukcijskoj kući u Londonu. Kao veliki zaljubljenik u istoriju umetnosti, Džudit je nezadovoljna svojom pozicijom na poslu, te nipodoštavanjem i šikaniranjem, koje svakodnevno trpi, a kako je novčana naknada sasvim mala, ona odlučuje da posluša savet svoje poznanice iz rodnog grada, koja je uvlači u svet ozloglašenih noćnih bareva, gde devojke glume hostese kako bi mušterije naterale da naručuju najskuplja pića. Džudit neko vreme uspeva da vodi ovaj paralelan život i da uživa u njemu, međutim njena poslovna karijera doživljava krah, te ona, naglo, odlučuje da otputuje na Francusku rivijeru sa jednim od klijenata iz kluba, ali tokom provoda dolazi do užasne nesreće, koja će Džudit odvesti u spiralu mračnih tajni i zločina.

"Gradovi od papira" je treći po redu roman popularnog američkog pisca i jutjubera, Džona Grina, verovatno najpoznatijeg, bar meni, po romanu "Krive su zvezde", po kojem je snimljen i istoimeni film. Reč je trenutno o najpopularnijem autoru za mlade na svetu, tako da sam najzad prelomila i odlučila da pročitam bar jednu njegovu knjigu, kako bih procenila o kakvom piscu je reč. "Gradovi od papira" je priča o Kventinu Džejkobsenu, koji čitav život posmatra svoju intrigantnu i živahnu susetkinju Margo Rot Spigelman kako odlazi na još jednu od svojih misterioznih avantura, sve dok jedne noći Margo ne pokuca na Kventinov prozor, usred noći i ne odluči da ga povede sa sobom u osvetničku akciju. Međutim, nakon ove nezaboravne i savršene noći, bar za Kventina, Margo nestaje, kao i puno puta do sada. Njeni roditelji odlučuju da je prepuste sopstvenoj sudbini, dok Kventin sve svoje vreme posvećuje u potrazi za tragovima, koje je Margo ostavila za sobom i njihovom tumačenju, kako bi otkrio šta se sa njom desilo i kuda je otišla.

U jednom od prethodnih postova o mesečnom pregledu pročitanih knjiga, najavila sam da razmišljam da napišem sličan post o filmovima i TV serijama, koje sam gledala tokom meseca, tako da odluka je doneta, te se pred vama nalazi mesečni pregled filmova i serija, koje sam odgledala tokom avgusta meseca. O nekima sam pisala recenzije, ali o većini nisam, tako da želim da sa vama podelim bar neki generalni utisak o odgledanom. Nadam se da ćete uživati u čitanju i trudiću se da ovakav tip postova postane tradicionalan, kao što je to bio slučaj sa knjigama.

Roman "Sva svetlost koju ne vidimo"  autora Entoni Dora je dobitnik Pulicerove nagrade za književnost za 2015. godinu i to sa sobom svakako nosi određenu težinu i govori o njegovom izvesnom kvalitetu. Knjiga se fokusira na dve paralelne priče, jedna prati francusku devojčicu Mari Loru, oslepelu u šestoj godini života, kojoj otac, inače zaposlen kao ključar u pariskom Nacionalnom muzeju, pravi različite makete, koje najčešće sadrže neki misteriozni poklon za nju i pomažu joj da se snalazi u spoljnom svetu, koji je za Mari Loru ispunjen senkama. Sa druge strane imamo nemačko siroče Vernera, opčinjenog pronađenim radio- prijemnikom, koji mu omogućava da poštane vešt majstor u popravljanju stvari, te da u jeku rađanja nacističkog režima ode u rigoroznu školu za Hitlerovu omladinu. Sudbina ovo dvoje mladih ljudi isprepletana je od najranijeg detinjstva, ali rat će označiti prekretnicu u njihovim životima, dok se kroz čitav roman provlači legenda o dijamantu, koji sa sobom nosi kletvu večnog života za njegovog sopstvenika i smrti za njegove voljene.

( Izvor: Tumblr )

Nakon burnog jula, u čitalačkom smislu, uspela sam da smirim strasti tokom avgusta, a nameravam da u tom stilu nastavim i tokom septembra, te, već tradicionalno, pred vama je moja lista knjiga, koje sam pročitala tokom prethodnog meseca. Moram reći da uživam u ovim pregledima i nosim se mišlju da nešto slično napišem i za serije i filmove, jer ponekad bih podelila neki generalni utisak o onome što sam gledala, bez ulaženja u detaljniju recenziju. Ukoliko vas interesuju prethodni postovi ove tematike možete ih naći ovde.

Od prvog trenutka od kada sam počela da pišem ovaj blog, a ima tome skoro tri godine, želela sam da napišem nekoliko postova o filmovima, koje obožavam da gledam, a to su filmovi o plesu, muzici ili sami mjuzikli. Najpre sam mislila da izvučem neku opštu definiciju ovih žanrova, ali smatram da bi bilo zanimljivije da sama objasnim na koji način ih ja razvrstavam i prema kojim kriterijumima. Za mene, filmovi o plesu su oni, u kojima, iako muzika igra podjednako važnu ulogu, na prvom mestu je ples i to njegovi različiti oblici, pa bio to u pitanju klasični balet ili hip- hop, bitno je da se u filmu pleše i to mnogo. Filmovi o muzici su oni u kojima su glavni likovi uglavnom muzičari ( wow ovim objašnjenjem sam Vam definitivno otkrila toplu vodu ) ili se priča vrti oko muzike, dok mjuzikli, pa mislim da nam je svima dobro poznat ovaj pojam, to je ono kada likovi iz čista mira zapevaju na sred ulice, a niko ih ne gleda kao da su poludeli, niti zovu policiju. Tako da je neka generalna ideja da napišem triologiju postova, u kojoj je svaki post posvećen nekom od ovih filmova, odnosno u kojima navodim listu, meni, omiljenih. Nakon što sam ovo razjasnila Vama, a i sebi, možemo da počnemo, lista mojih omiljenih filmova o plesu. 

Moglo bi se reći da je Karlos Ruis Safon u Srbiji jako popularan i čitan pisac, naročito njegovi romani "Senka vetra" i "Igra anđela", koji zajedno sa knjigom "Zatočenik nebesa" čine triologiju Groblje zaboravljenih knjiga, koja je prvenstveno posvećena njegovom rodnom gradu Barseloni. "Marina" je poslednja knjiga ovog autora, koja se vodi kao knjiga za mlade, a koja je objavljena 1999. godine. Radnja se, takođe, odigrava u Barseloni, očigledno nepresušnoj inspiraciji za Safona, godina je 1979. i petnaestogodišnji učenik internata za dečake, Oskar Dej luta živopisnim i zaboravljenim ulicama ovog grada. Prilikom jedne od svojih usamljenih avantura Oskar dospeva u naizgled napušteni vrt prelepe, ali oronule vile, gde upoznaje Marinu, tajanstvenu devojku, koja će ga povesti u pustolovinu, koja bi ih oboje mogla koštati života. Njihov put se prepliće sa događajima od pre trideset godina i pokušajem jednog čoveka da pobedi smrt i Boga.

Zaplet: Serija o usponu i padu kolumbijskog kralja droge, Pabla Eskobara.

Glume: Wagner Moura, Boyd Holbrook, Pedro Pascal, Maurice Compte i Juan Pablo Raba.

Režija: Andres Baiz, Batan Silva, Josef Kubota Wladyka, Jose Padilha, Guillermo Navarro, Fernando Coimbra i  Gerardo Naranjo.

Verovatno nam je svima dobro poznata krilatica- knjiga je uvek bolja od filma. Kako to nije uvek slučaj, iako najčešće zaista jeste, odlučila sam da sastavim spisak filmova, koji su, naravno po mom mišljenju, bolji od knjiga na kojima su zasnovani. 

Zaplet: Grupa neznanaca, širom sveta, je odjednom mentalno povezana i oni moraju pronaći način da prežive, progonjeni od strane onih, koji ih posmatraju kao pretnju svetskom poretku.

Glume: Tuppence Middleton, Tina Desai, Jamie Clayton, Doona Bae, Aml Ameen, Max Riemelt, Miguel Angel Silvestre i Brian J. Smith.

Režija: Lana Wachowski, Lilly Wachowski, James McTeigue, Tom Tykwer i Dan Glass.

U julu sam bila prilično vredna što se tiče čitanja i najzad sam uspela da pročitam neke serijale i knjige o kojima sam dugo slušala. Pošto je predamnom dug spisak, neću odugovlačiti previše u uvodu, pa možemo odmah da počnemo sa pregledom pročitanog za prošli mesec. Ukoliko vas zanimaju postovi iz meseca maja i juna, možete ih pročitati ovde i ovde.

Le Cirque des Rêves je specifičan i jedinstven viktorijanski cirkus, koji posetioce prima isključivo noću. Ovaj cirkus se pojavljuje iznenada, nenajavljen i gotovo se nikada ne zna gde će se sledeće pojaviti njegove karakteristične crno- bele šatre. Osim što pruža mistična uzbuđenja svojim posetiocima, ovaj cirkus je i poprište borbe, koja traje dugo, toliko dugo da se retki sećaju njenog početka, u kojoj učestvuju dva mađioničara, Selija, kćerka čuvenog Prospera i Mark, uzet iz sirotišta i treniran od strane zagonetnog Aleksandra. Oboje su izloženi različitim tipovima obuke od malih nogu, a cirkus je izložbeno mesto, gde prikazuju svoja magijska dostignuća. Međutim, cirkus postaje dom brojnih ljudi i svetionik sreće i ljubavi širom sveta, što njegovu sudbinu samo još više izlaže riziku propasti u ovom sukobu, koji podrazumeva totalno uništenje protivnika.

 Knjige Grisha triologije govore o zemlji Ravki, nekada moćnoj i prosperitetnoj državi, koja je sada na pola presečena nečim što se zove Shadow Fold, reč je o mračnoj sili, koja zauzima dobar deo teritorije i u kojoj žive mnoga monstruozna stvorenja od kojih su najgori volcra. Jedina nada zemlje leži u dve armije, od kojih prvu čine obični ljudi, uglavnom vrbovani od najranije mladosti, dok drugu čine Grishe, elita posebnih i nadarenih ljudi, koji u sebi imaju magiju i koji su podeljeni na tri frakcije- Corporalki, Etherealki i Materialki. Njima upravlja Darkling, koji je ujedno i najmoćniji i jedini poseduje mogućnost da upravlja tamom. Priča počinje tako što upoznajemo dva siročeta, Alinu i Mala, koji su poslati na imanje vojvode Keramzova, koje je nešto nalik na sirotište. Tamo odrastaju, nikada se ne odvajajući previše jedno od drugog, sve dok ne stasaju za vojsku, kada su poslati na misiju prelaska preko Shadow Folda- a. U toku te misije, četa u kojoj se nalaze Alina i Mal će biti napadnuta i u želji da zaštiti svog najboljeg prijatelja Alina će posegnuti za moćima, za koje ni sama nije znala da ih poseduje i koje je dugo čuvala u sebi. Ona je prizivač Sunca i kao takva jedina od svoje vrste, što će je iznenada izdignuti na položaj osobe, koja je jedina u stanju da spasi čitavu zemlju i najzad uništi tamu, koja je na njih pala pre više stotina godina.

Moja ljubav prema Hariju Poteru započela je davne 1999. godine kada sam pročitala drugi roman u serijalu pod nazivom "Hari Poter i Dvorana tajni". Prethodne godine sam u novinama slučajno videla da ceo svet bruji o tamo nekom dečaku čarobnjaku, tako da nisam oklevala kada sam u biblioteci ugledala ovu knjigu. Tako da sam i ovo, kao i mnoge druge stvari u životu, započela bez naročitog reda i pretumbano. Nakon vraćanja knjige odmah sam zamolila roditelje da mi kupe prvu i treću knjigu, koja je u međuvremenu izašla. Sledeće sam već narućivala u pretporudžbini preko Kluba čitalaca Narodne knjige, jer sam morala da ih posedujem istog trenutka kada se prevedu na naš jezik. Kada je ova izdavačka kuća izgubila licencu, negde pred izlazak poslednjeg dela, kako se ne bih oslanjala previše na kašnjenje naših izdavača, knjigu sam istog trenutka kada se pojavila u Srbiji uzela na engleskom jeziku. Ovo je jedini serijal kome sam na taj način ostala verna, ali i koji mi je pružio mnogo toga, a naročito redovnost izdavanja, koja se danas tako malo ceni u književnom svetu. Da li je to neko rekao Martin? Stoga ne čudi da sam, zajedno sa čitavim svetom, bila pozitivno šokirana i uzbuđena kada se pojavila vest da će izaći osma knjiga o Hariju Poteru. Ubrzo je stigao demant od same autorke da nije u pitanju nastavak u vidu knjige, već produkcija predstave, te će obožavateljima širom sveta biti omogućeno da pročitaju, u vidu scenarija, šta se konkretno desilo 19 godina nakon događaja iz poslednje knjige, "Hari Poter i Relikvije smrti". Predstava je imala premijeru u Londonu 30. jula, dok je scenario probe izdat u ponoć, između 31. jula i 1. avgusta, što je tradicionalno za Hari Poter knjige zbog simbolike datuma, kako su i sam Hari i autorka rođeni istog datuma.

Nina Revska, nekadašnja čuvena balerina Boljšoj teatra, sada, proživljava tešku starost, gotovo nepokretna, u Bostonu. Nakon uznemiravajuće pojave pisma, koje ju je podsetilo na događaj iz prošlosti, koji je željna da zaboravi, ona daje dozvolu da se organizuje aukcija na kojoj će biti prodata njena vredna kolekcija nakita. Međutim, prošlost se ne da ućutkati i pojava ćilibarskog priveska i ogrlice, za koje deluje da čine nedostajuću slagalicu Ninine kolekcije, takođe će uspeti da je nateraju da se najzad suoči sa istinom od koje je bežala dugi niz decenija. Dru Bruks se udala iz ljubavi, sanjajući o romansi i svom princu na belom konju, ali realnost je bila ta da je prerasla svog supruga i sada je u sebi otkrila novu strast, potragu i otkrivanje misterioznih predmeta, koji će potom biti prodati najvećem ponudiocu. Za nju će nakit Nine Revske predstavljati naročiti izazov. Grigorij Soldin je izgubio ljubav svog života, svoju suprugu Kristinu, te sa spoznajom o neumitnoj prolaznosti života, a naročito saznanjem o organizovanoj aukciji poznate balerine, njegove misli se polako vraćaju njegovoj staroj opsesiji, ruskom, socijalističkom pesniku, Viktoru Jelsinu.

Zaplet: Par, neočekivano spojenih, detektiva istražuju navodno ubistvo porno glumice u Los Anđelesu, sedamdesetih godina.

Glume: Rusell Crowe, Ryan Gosling, Angourie Rice, Matt Bomer i Kim Basinger.

Režija: Shane Black.

"Daughters of Zeus" autorke Kaitlin Bevis serijal se sastoji od četiri knjige, prve tri govore o Persefoni, šesnaestogodišnjoj srednjoškolki, koja živi u gradu Atina, u Džordžiji i koja jednog dana otkriva da su grčki mitovi istiniti i da je upravo ona boginja proleća, kćerka Demetre, boginje žita i plodnosti i Zevsa, boga neba i groma, vladaoca svih ostaliih bogova. Naime, kada se Olimp srušio većina bogova je umrla, jer su ljudi jednostavno prestali da veruju u njih, međutim nekolicina najsnažnijih je opstala zahvaljujući vernim kultovima, a među njima je i Had, bog podzemlja, čija je moć ostala nepromenjena zahvaljujući tome što ljudi neprestano razmišljaju o smrti i onome što dolazi nakon smrti. Persefona je odgajana kao ljudsko biće, nesvesna svog porekla i sposobnosti, ali to će se sve promeniti kada se na nju ustremi bog zime Borej, poznat po svojoj surovosti prema ženama i jedino rešenje i spas je da zimu provede sakrivena u podzemnom svetu, zemlji mrtvih, kao kraljica istog i Hadova supruga.

"Dečak A" je novela britanskog autora Džonatona Trigela iz 2004. godine. Osnovne teme knjige su mogućnost socijalizacije i rehabilitacije osobe nakon godina provedenih u različitim kazneno- popravnim ustanovama, usled maloletničke delikvencije, te senzacionalizam i tabloidizacija medija, itekako prisutni danas, još u većoj meri u odnosu na vreme kada je knjiga napisana. Dečak A je dobio novi indentitet, a sa njim i novi život. Džek nema prošlost, a zahvaljujući naporima i podršci jednog čoveka, pruža mu se šansa da najzad ima budućnost, kakvu nije mogao ni da zamisli, a koja zgražava i izaziva bes kod većine ljudi, koji bi ga radije videli mrtvog.

Zaplet: Smatrajući da je Supermen prošao nekažnjeno za brojne ljudske žrtve nakon događaja, koji su se odigrali u Man of Steel, Betmen je odlučio da započne sopstvenu borbu protiv ovog, od strane ljudi proklamovanog, Boga među Zemljanima, dok se ostatak sveta bori sa pitanjem- kakav im je superheroj zaista potreban?

Glume: Ben Affleck, Henry Cavill, Amy Adams, Jesse Eisenberg, Jeremy Irons, Gal Gadot.

Režija: Zack Snyder.

Ovaj tag je jedno vreme kružio booktube sferom i bio jako popularan ( original je potekao od devojke sa kanala The Book Archer ), tako da sam odlučila da napravim i našu srpsku verziju, inače, čak i za knjige, koje su mi se jako dopale, rado čitam negativne recenzije, jer ponekad uspevaju da deluju na mene tako da iz sasvim drugog ugla sagledam jedno delo, onako kritički i objektivno, pa se to moje mišljenje na kraju nekako izbalansira. Na moje veliko zadovoljstvo, prošlom izazovu Reci mi šta čitaš, pa ću ti reći ko si, koji sam ja preuzela od Sare, se pridružio veliki broj blogerki, mada sam primetila da nekima nije bilo poznato odakle je izazov potekao, čast izuzecima. Tako da mislim da će i ovog puta biti zabavno uraditi ovako nešto, makar imali priliku da "ishejtujemo" pojedine knjige. Unapred se izvinjavam, ako se na spisku nađe neka knjiga, koju volite ili vam je draga, ali svi znamo da se ukusi razlikuju i da o njima ne vredi raspravljati.

Sajmon Sibag Montefjore je pisac, koga sam ja, očigledno, trebala da otkrijem mnogo ranije. Montefjore je autor poznatih dela poput "Staljin: Na dvoru crvenog kralja", "Jerusalim" i "Sašenjka", te vanredni profesor Bakingemskog univerziteta i član Kraljevskog književnog društva. Ujedno je oženjen poznatom spisateljicom romantičnih knjiga, Santom Montefjore. "Jedna zimska noć" je roman, koji govori o godini 1945., koja je ujedno godina pobede Rusije nad nacistima. Na čelu Rusije nalazi se Staljin, prvi Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza i čovek, koji je na putu da zemlji povrati nekadašnju slavu i grandioznost, kroz sprovođenje novih političkih i društvenih reformi. Na sam dan veličanstvene parade u Moskvi gomilom se razležu dva pucnja, žrtve su mladić i devojka, obučeni u kostime iz XIX veka, pripadnici najuglednije škole u zemlji, koju pohađaju isključivo deca uglednih državnika i najvišeg vojnog vrha. Da li je u pitanju samo tragedija ili politička zavera sa ciljem svrgavanja državne vlasti? Ovaj događaj će pokrenuti nešto što je u ruskoj istoriji poznato kao Dečiji slučaj, kada je vođena istraga tokom koje su hapšena deca u uzrastu od šest do osamnaest godina i ovaj roman je upravo zasnovan na tim, istinitim događajima.

Sinklerovi su bogata porodica uglednih demokrata, koji poreklo vode još od doseljenika, koji su u Ameriku stigli "Mejflaurom". Nešto poput Kenedijevih, ali bez porodičnog prokletstva. Plavi, visoki, sa svojim zlatnim retriverima i privatnim ostrvom predstavljaju savršenu američku porodicu. Na čelu porodice je Haris Sinkler, koji ima tri kćerke Kari, Bes i Peni. Knjiga govori o njihovoj deci, odnosno grupici, koju čine rođaci Džoni, Miren i Kadens, kao i Geti, koji nije sa njima u srodstvu, već je nećak Karinog partnera Eda, te dobija privilegiju da provodi svoja leta u društvu ovih imućnih ljudi. Ovu četvorku porodica naziva Lažljivci i tokom leta, oni su nerazdvojni u svojim avanturama. Od prvog trenutka upoznavanja između Getija i Kadens se rađa ljubav, koja nailazi na osudu glave porodice, zbog socijalnih i rasnih razlika. Međutim, dolazi do misteriozne tragije, nakon koje je Kadens povređena, sa traumom mozga, usled koje je zaboravila sve okolnosti svoje nesreće i to leto.

"Bela princeza" je peti roman u serijalu Rodbinski ratovi autorke Filipe Gregori, koji govori o događajima, koji su usledili nakon pobede Henrija Tjudora na Bosvortskom polju. Elizabeta, najstarija kći Edvarda IV i Elizabete Vudvil, žali poraz i smrt svog strica i ljubavnika, kralja Ričarda III, međutim kako to obično biva kada je reč o kraljevskim dinastijama, primorana je da ispoštuje ugovorenu veridbu, te da se uda za Henrija Tjudora i tako najzad ujedini belu i crvenu ružu i podari Engleskoj naslednike nove dinastije Tjudor. Okružena neprijateljskim dvorjanima, njena svakodnevnica je ispunjena sumnjičanjem njenog muža i njegove majke, te rastrzanošću između odanosti porodici, koju voli i kući, kojoj sada pripada. O knjizi "Ledi Rivers" sam pisala u ovom postu, pa pomalo i o knjizi "Ričardova kraljica", koje takođe pripadaju ovom serijalu.

Ovu knjigu već neko vreme neprestano viđam po društvenim mrežama, a kako mi je delovalo da je lagano štivo u pitanju, te je knjiga smeštena u jednom od mojih omiljenih gradova, smatrala sam da su ove vrućine pravo vreme da je najzad pročitam. "Ana i francuski poljubac" je priča o sedamnaestogodišnjoj Ani, Amerikanki iz Atlante, u Džordžiji, koju roditelji šalju u Pariz kako bi završila poslednju godinu srednje škole. Ana je naravno u očaju zbog odlaska i napuštanja svog doma, naročito mlađeg brata Šonija i najbolje drugarice Bridžit, te simpatije Tofija, sa kojim je tek počela da razvija poseban odnos. Iako najromantičniji grad na svetu, za nju, Pariz je mesto, gde je sama, apsolutno bez ikoga svog i gde se oseća usamljeno. Sve dok je njena komšinica, iz susedne sobe u internetu u kojem odsedaju učenici, ne pozove na šolju tople čokolade i ne upozna je sa svojim društvom, među kojom ekipom se nalazi i Sent Kler, presladak mladić, koji pri prvom susretu, odnosno sudaru, očarava Anu. Međutim, Sent Kler već ima devojku.

Zaplet: Devojka, u malom gradu, u Engleskoj, formira neočekivanu vezu sa čovekom, koji je ostao paralizovan u saobraćajnoj nezgodi, kada je na njega u punoj brzini naleteo motor, a o kome ona vodi računa, kao negovateljica.

Glume: Emilia Clarke, Sam Claflin, Brendan Coyle, Jenna Coleman, Charles Dance i Matthew Lewis.

Režija: Thea Sharrock.

Postoji samo jedan razlog zašto obično ne radim book tag- ove, a to je što u datom trenutku nikada ne mogu da se setim koja mi je to knjiga omiljena, u kojem svetu bih najradije živela ili koji mi je omiljeni lik. Međutim, kada sam videla post i pitanja kod Sare na divnom blogu Sarah-m-world, koji obavezno morate posetiti, odlučila sam da pokušam da iole zanimljivo odgovorim na zadata pitanja. Neka sam pomalo izmenila, nadam se da Sara neće zameriti. Pa da počnemo.

A Court of Thorns and Roses i A Court of Mist and Fury pripadaju budućoj triologiji knjiga autorke Sarah J. Mass, širom sveta poznate po svom Throne of Glass serijalu. Prva knjiga je, ukratko rečeno, reinterpretacija bajke Lepotica i zver, ali ovog puta sa Vilama, dok druga sadrži elemente mita o Hadu i Persefoni. Ukoliko vas zanima nešto više o poreklu ove bajke, te o jednoj od njenih filmskih adaptacija, bacite pogled na ovaj post. Feyre je najmlađa kćerka trgovca, koji je izgubio bogatstvo rizičnim ulaganjem. Ona je jedina, koja brine o, sada, osiromašenoj porodici, loveći u šumi i obezbeđujući hranu. Zajedno, oni žive u svetu, koji je podeljen na teritoriju, koja pripada ljudima i zemlju Prythian, koja pripada Vilama, a kojom vlada sedam visokorodnih Lordova. Svaki od njih upravlja sopstvenim Dvorom, te imamo Dvor Proleća, Leta, Zime i Jeseni, kao i Dvor Noći, Dana i Zore. Jedne zimske noći Feyre nailazi na srnu i dok se sprema da je pogodi strelom, primećuje vuka, neobične veličine. Vođena željom da prvenstveno nahrani svoje sestre i oca, ona ubija i vuka i srnu, ne sluteći da je time počinila užasan zločin prema narodu, koji ne oprašta. Ubrzo je sustiže kazna, kada se na njihovom pragu pojavi užasna zver, koja tvrdi da je ubijeni vuk Vila, te zahteva razmenu život za život i to tako što odvodi Feyre daleko od njene porodice i primorava je da pređe zid, koji odvaja ljude i Vile, te živi sa njim u zemlji Proleća. Feyre će otkriti da njen tamničar nije životinja, već visokorodni Vilenjak Tamlin i postepeno njen strah prerasta u nešto sasvim drugo. 

The Wrath & the Dawn i The Rose & the Dagger su knjige, koje čine duologiju autorke Renee Ahdieh, od kojih je prva izdata 2015. godine, a druga je izašla ove godine u aprilu. Knjige predstavljaju novu verziju čuvene zbirke priča "1001 noć", odnosno takozvani retelling, o okrutnom kralju Šahrijaru, koji je, usled izdaje svoje žene sa crnim robom, naredio da mu svake noći dovedu novu devojku, koju bi ujutro sasekli po njegovoj naredbi. Tako je jedne noći došao red i na Šeherezadu, prelepu kćerku kraljevog vezira, koja je uspela da preživi tako što je svake noći pripovedala kralju po jednu priču, prestavši taman pred kraj, kada je bilo najzanimljivije, kako bi sprečila smrt bar još jedan dan. I u ovim knjigama takođe imamo Šeherezadu, koja se zarekla da će se osvetiti monstruoznom kralju Khalidu, još uvek osamnaestogodišnjem mladiću, koji svake zore ubija svoje neveste, za smrt svoje najbolje prijateljice Shive. Ona se dobrovoljno prijavljuje da se uda za njega i prve noći, u bračnoj postelji, započinje jednu od svojih priča, nadajući se da će joj ona omogućiti život i posle zore.

Već neko vreme mi se vrzma po glavi ideja o jednom ovakvom postu, a kako je proleće, pa i uskoro leto, pravo vreme za rađanje i slavljenje ljubavi, u to ime i post o mojim omiljenim književnim parovima. Ne znam za vas, ali iako čitam knjige različitih žanrova, onaj glavni sastojak, koji me drži zalepljenom za stranice knjige i tera me da svaku narednu okrećem sve brže i brže, je upravo ljubav. E sad, neki od ovih parova nisu ljubavni u pravom smislu reči ili bar nisu još uvek, ali to me ne sprečava da navijam za njih. Fokusiraću se na parove isključivo iz knjiga, a ne na njihove interpretacije u serijama ili na filmu. Pre nego što pređem na listu, moram da napišem, ovaj post će sigurno sadržati par spojlera u vezi ovih knjiga, naravno trudiću se da ne odam sam kraj, ali ako ih niste uopšte pročitali, mada je teško da niste čuli za ono što se u njima dešava, ulazite na sopstvenu odgovornost.

Zaplet: Četiri talasa, koji čine invaziju vanzemaljaca, je gotovo desetkovalo Zemlju. Kesi je u bekstvu, pokušavajući da preživi i spase mlađeg brata.

Glume: Chloe Grace Moretz, Nick Robinson, Maika Monroe, Alex Roe i Liev Schreiber.

Režija: J. Blakeson.

Nastavljam u duhu prethodnih postova ( Aktuelne serije iliti serije, koje trenutno pratim I i Aktuelne serije iliti serije, koje trenutno pratim II ) i pišem vam o serijama, koje su mi u ovom trenutku na repertoaru. Letnja je sezona, pa hajde da pogledamo, koje su to trenutno aktuelne serije.

Za mene, mesec maj je bio prilično produktivan u svakom smislu, a naročito u smislu čitanja knjiga. Pretpostavljam da to ima neke veze sa prolećem, toplijim vremenom i buđenjem prirode, kada ja dobijem neku posebnu inspiraciju i energiju. Za neke knjige sam napisala recenziju, za neke druge nisam, pa je ovo lep način da se i sama podsetim šta sam sve pročitala u toku prošlog meseca, te da saberem svoje utiske.

This photo is taken by me.

Lady Midnight je prvi deo u novoj triologiji The Dark Artifacts autorke Kasandre Kler. Za one, koji nisu upoznati u potpunosti sa njenim knjigama, napraviću malu digresiju. Kasandra Kler je napisala najpre serijal The Mortal Instruments, izuzetno popularne YA fantazija knjige o takozvanim Senolovcima, naročitoj vrsti boraca protiv demona, koji su mešavina ljudi i anđela. Ovaj serijal se sastoji od ukupno šest knjiga, od kojih je prva City of Bones iliti Grad kostiju, u kojoj pratimo Kleri Frej, koja će upoznati čitav jedan svet, dugo skrivan od nje, u kojem postoje vukodlaci, vampiri, demoni, ali i oni, koji čuvaju ljudsku rasu od zla, koje im preti, Senolovci, potomci ljudi i anđela. U knjigama su prisutni elementi urbane fantazije, gotike, savremenog humora i pop referenci i naravno uobičajni elementi poput the chosen one, zabranjene ljubavi, prijateljstva i spašavanje sveta od ultimativnog zla. U toku pisanja ovog serijala Kasandra Kler je takođe napisala i triologiju The Infernal Devices, koja prethodi TMI serijalu, smeštenu u doba viktorijanske Engleske, ali se i jednim delom prepliće sa poslednjom knjigom, u kojoj upoznajemo takođe glavne likove iz Lady Midnight.

Mada se trudim da najčešće pročitam knjigu, pre nego što pogledam film snimljen po istoj, ipak često se desi upravo obrnuto, te kao u slučaju prošlonedeljnog posta i ovde sam najpre pogledala istoimeni film, nominovan ove godine u više kategorija za nagradu Oskar, od kojih je jedna i za najbolji film, a koji sam recenzirala u ovom postu. Kako mi se film jako svideo, bila sam neizmerno srećna kada sam naletela na knjigu, nadajući se da će isto tako odisati svežinom i jednostavnošću. I drago mi je što mogu da napišem da nisam pogrešila.

Još od kada sam odgledala istoimeni film, snimljen na osnovu ove knjige, imala sam želju da je pročitam. Međutim, najpre nisam uspevala da je pronađem nigde, a kasnije su mi neke druge knjige bile preče. U poslednje vreme sam često razmišljala o filmu, a otprilike negde u isto vreme naišla sam i na primerak knjige u biblioteci, te se neizbežno više nije moglo odgađati.

Ova fotografija je moja fotografija.

This photo is taken by me.

Ledi Rivers je treća knjiga u serijalu Rodbinski ratovi britanske autorke Filipe Gregori, pre svega, poznate po svojim delima o dinastiji Tjudor, a naročito knjizi "Druga Bolenova kći", po kojoj je snimljen i istoimeni film. Serijal Rodbinski ratovi obrađuje period u Engleskoj istoriji, nama poznat, pod nazivom Ratovi ruža, građanski ratovi, koji su potresali Englesku u periodu od 1455. do 1485. godine i koji su predstavljali borbu između dve čuvene dinastije, Lankaster i Jork. Sam serijal prvenstveno govori o ženama, koje su bile značajne istorijske ličnosti, iako retko pominjane tokom same istorije, u toku ovog vremenskog perioda, te je svaka od knjiga pisana iz ugla jedne od ovih žena, pa imamo knjigu "Bela kraljica", pisana iz ugla Elizabete Vudvil, koja će se udati, po drugi put, za mladog kralja Edvarda IV, zatim "Crvena kraljica", pisana iz ugla Margarete Bufort, naslednice kuće Lankaster i majke budućeg kralja, te knjiga iz naslova mog današnjeg posta, "Ledi Rivers", iz ugla Žakete Vudvil, majke pomenute Elizabet, učesnice nekih od najznačajnijih istorijskih događaja, te družbenice čuvene Margarete Anžujske, potom "Ričardova kraljica", za koju mislim da je kod nas pomalo nesrećno prevedena, jer njen originalni naziv glasi "The Kingmaker` s Daughter", a koja je pisana iz ugla Ane Nevil, buduće žene i kraljice, šekspirovski ozloglašenog, Ričarda III i koju sam knjigu takođe pročitala i naposletku "Bela princeza", priča o još jednoj Elizabet, koja će poći stopama svoje majke Elizabet Vudvil i udati se za budućeg kralja, Henrija Tjudora.

Zaplet: U gradu Zootopia, gde životinje žive kao ljudi i odavno su napustile svoje animalne instinkte, mlada zečica, početnik u policiji i lukavi lisac, profesionalni prevarant, moraće da sarađuju kako bi otkrili počinioce iza nestanka sisara i raskrinkali zaveru.

Glume: Ginnifer Goodwin, Jason Bateman, Idris Elba i Shakira.

Režija: Byron Howard, Rich Moore i Jared Bush.